· · Number of comments: 0
ПРАЗНИЦИ

Ко је послао прве честитке у Србији? Написала су их два најбитнија дечака у тадашње време (ФОТО)

И ето нама још једне Нове године. Празника који спада у најстарије и најзначајније у свим културама, временским и географским.

1640012594_pjimage--86-.jpg
Фото: Треће око

Неоспорно је да је новогодишње славље једна од најлепших и најкориснијих великих илузија, јер је стабло човековог живота једнако укорењено у стварности и у машти. Баш као што дубоко зарања и у древне архетипове, уверавајући нас да модерно доба понавља неко давно, магијско, велико време, прочишћено од свих депресија и моралних корозија које нагризају људску душу.

Одатле води порекло и пракса честитања. Везана за посебно време свеопште регенерације и она је, следећи прецизан превасходно језички образац, преузимала улогу посредништва са животодавним силама које је требало одобровољити и симболички усмерити у јасно одређеном правцу.

Прочитајте још: Зашто се на ВРХ ЈЕЛКЕ обично ставља украс у облику ЗВЕЗДЕ? Прича коју многи деле са децом

Познато је да су још стари Кинези, пре више од два миленијума, исписивали новогодишње честитке на црвеним глиненим таблицама и слали их рођацима и пријатељима. Такве честитке слали су и Римљани, али су њихове плочице биле украшене биљним и другим орнаментима...

Пут савремених честитки
Средином прошлог века, Хенри Коул, трговац из Лондона, желео је да пријатељима и родбини на посебан начин честита божићне и новогодишње празнике. И замолио је Џона Калкота Хорслија да направи пригодну графику коју ће одштампати у хиљаду примерака.Тако је и било те, 1843. године. Честитке са цртежом радосно окупљене породице гарнираним моралистичким сценама даривања сиромашних, брзо су распродате. 

Честитке кнежевића Милана и Михаила

Међутим, можда најстарије, срећом сачуване, новогодишње честитке у нас јесу оне које су синови кнеза Милоша Обреновића, кнежевићи Милан и Михаило, упутили његовом преосвештенству митрополиту Србије Мелетију, још 1832. године (и то, прецизно, 22. децембра). Писане су по тадашњем протоколу за писање писама, али – како су кнежевићи у то време били деца - уз мала одступања и примерено празнику. 

Честитке оба кнежевића визуелно делују скромно, без украса, у виду слике или цртежа. Уосталом, Србија тек што је годину дана раније, у Београду, добила прву државну штампарију (познату под именом Књажеско-србска књипечатња или Типографија), а честитке се још увек и нису штампале ни у другим земљама Европе. Притом су обе честитке исписане на формату хартије који је знатно мањи од онога на коме су писана писма и одговара отприлике данашњем формату папира А4. 

Млађи Михаило, будући кнез Србије, који је тада имао девет година, честитао је Рождество Христово (Божић) и Ново лето митрополиту следећом поруком:
 

„Лјубезни Попо!
Ја сам, фала Богу, здраво и добро расположен и честитам вам празнике наступајуће Рождество Христово и Ново лето. И љубећи вама руке са Вашим ђаком и остајем, ваш љубезни Михаил Обреновић. 
У Пожаревцу, 22. декемврија 1832.”

Са истим датумом и местом одашиљања написана је и честитка старијег кнежевића, тада тринаестогодишњака, Милана: 

„Лјубезни Попо! Ми смо овде сви здрави и весели, фала Богу.
Честитамо Вам наступајуће Празнике да уздрављу дочекате и проведете.
Поздрављамо Вас и љубимо руку. Јесам Ваш искрени послушни син Милан Обреновић.”

Ова честитка има и свој додатак, при дну папира, где је кнежевић Милан дописао: „Но, врло ми је било жао када сте ми јавили у писму да сте били болесни“.  

Занимљиво је да су речи „послушни син“ прецртане, претпоставља се зато јер је кнежевић Милан, као старији син кнеза Милоша и књегиње Љубице, био први престолонаследник. Као што је познато, касније је и дошао на престо абдикацијом кнеза Милоша (13. јун) и владао је само до 8. јула 1839. године, када је умро и почива у београдској Цркви Светог Марка.

Услед болести и супротстављања Савета Намесништва није имао прилику да као кнез потпише ниједан акт и у историју Срба ушао је као владар са најкраћим периодом владавине (25 дана), да би га на престолу наследио млађи брат Михаило.

Више о овој теми можете прочитати у штампаном издању Трећег ока.

Post a Comment
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.