Na pomen Ade Ciganlije većina prvo pomisli na kupanje. Međutim, mnogo pre nego što je postala “beogradsko more”, Ada je imala mračnu namenu.
Desna, “novobeogradska” strana Savskog jezera, nekada je bila – obična livada. Pregrađivanjem desnog rukavca, 1967. godine, Ada Ciganlija postaje poluostrvo, okruženo nasipom i omeđeno Savom sa jedne, i Savskim jezerom sa druge strane.
Ipak, istorija ovog mesta je mnogo starija. A ima i svoju mračnu stranu...
Srpski Sing Sing
Na Adi Cignaliji, na samom početku, otprilike gde se danas nalazi zgrada Uprave, nekada se nalazio istražni zatvor. Iako je formiran 1920. i u tim danima bio zloglasan bar koliko i “Glavnjača”, tek tokom ‘30-ih godina postao je istinski zlokobno mesto.
Naime, nakon uvođenja Šestojanuarske diktature, 1929. godine postalo je zatvor Državnog suda za zaštitu države i mesto u kome su zatvarani politički zatvorenici, malom komunisti i revolucionari.
Na primer, tu je pred Drugi svetski rat ležao narodni heroj Svetozar Vukmanović Tempo, a tu su bili zatvoreni i Josip Broz i Moša Pijade, pre nego što su poslati u Sremsku Mitrovicu ’30-ih godina 20. veka.
Detaljan izgled zatvora nije poznat, ali ima zapisa koji govore o tome da su se na sredini dvorišta nalazila vešala, na kojima su izvršavane smrtne kazne. Zatvorenici su se često kretali okovani teškim lancima. Prilikom kasnijih iskopavanja na Adi pronađeni su ostaci nečega za šta se veruje da predstavlja nekadašnji severni zid zatvora.
Nove vlasti, novi zatvorenici
Zatvor je srušen 1956. godine, ali ne pre nego što je nekoliko godina poslužio i novim vlastima. Komunisti, dojučerašnji zatočenici ovog mesta, zatvor na Adi takođe su koristili za obračun sa političkim neistomišljenicima. Kazamat je bio korišćen za potrebe Odeljenja za zaštitu naroda za Srbiju.
Neki tvrde da je poslednja osoba ubijena ovde niko drugi do Draža Mihailović! Prema nikada potvrđenoj priči, on je streljan upravo u dvorištu ovog zatvora 17. jula 1946. godine. Tragom ove tvrdnje išli su i oni koji su pre nekoliko godina, nedaleko od mesta gde se nalazio zatvor, kopali tražeći ostatke vođe Jugoslovenske vojske u otadžbini.
Zatvor je postojao sve do 1954. godine kada je konačno zatvoren. Da pamti vremena kada se ovde nalazio zloglasni logor danas stoji spomenik postavljen 1970. - cvet sa pet latica i pločom sa stihovima LJubomira Simovića: “Iz tamnice bez prozora videli smo kako dolaze lađe, čuli sunce koje ne zalazi”.
Posleratno uređenje Ade Ciganlije
Iako je Beograd i ranije imao kupališta i uređene plaže, ideja za pretvaranje Ade u veliko izletište nadomak centra Beograda bila je dovoljno primamljiva i već 1958. godine se pristupilo čišćenju terena.
Radilo se po principu dobrovoljnog rada i radnih akcija studenata i omladinaca, pa je šiblje brzo izvađeno, šume su proređene i napravljene staze, igrališta, uređena je plaza… 1960. godine Adu Ciganliju je posetio i drug Tito.
Radovi na Adi potrajali su sve do 1967. godine. Tih godina ona je dobila izgled kakav i danas ima.
(Istorijski zabavnik)
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
