На помен Аде Циганлије већина прво помисли на купање. Међутим, много пре него што је постала “београдско море”, Ада је имала мрачну намену.
Десна, “новобеоградска” страна Савског језера, некада је била – обична ливада. Преграђивањем десног рукавца, 1967. године, Ада Циганлија постаје полуострво, окружено насипом и омеђено Савом са једне, и Савским језером са друге стране.
Ипак, историја овог места је много старија. А има и своју мрачну страну...
Српски Синг Синг
На Ади Цигналији, на самом почетку, отприлике где се данас налази зграда Управе, некада се налазио истражни затвор. Иако је формиран 1920. и у тим данима био злогласан бар колико и “Главњача”, тек током ‘30-их година постао је истински злокобно место.
Наиме, након увођења Шестојануарске диктатуре, 1929. године постало је затвор Државног суда за заштиту државе и место у коме су затварани политички затвореници, малом комунисти и револуционари.
На пример, ту је пред Други светски рат лежао народни херој Светозар Вукмановић Темпо, а ту су били затворени и Јосип Броз и Моша Пијаде, пре него што су послати у Сремску Митровицу ’30-их година 20. века.
Детаљан изглед затвора није познат, али има записа који говоре о томе да су се на средини дворишта налазила вешала, на којима су извршаване смртне казне. Затвореници су се често кретали оковани тешким ланцима. Приликом каснијих ископавања на Ади пронађени су остаци нечега за шта се верује да представља некадашњи северни зид затвора.
Нове власти, нови затвореници
Затвор је срушен 1956. године, али не пре него што је неколико година послужио и новим властима. Комунисти, дојучерашњи заточеници овог места, затвор на Ади такође су користили за обрачун са политичким неистомишљеницима. Казамат је био коришћен за потребе Одељења за заштиту народа за Србију.
Неки тврде да је последња особа убијена овде нико други до Дража Михаиловић! Према никада потврђеној причи, он је стрељан управо у дворишту овог затвора 17. јула 1946. године. Трагом ове тврдње ишли су и они који су пре неколико година, недалеко од места где се налазио затвор, копали тражећи остатке вође Југословенске војске у отаџбини.
Затвор је постојао све до 1954. године када је коначно затворен. Да памти времена када се овде налазио злогласни логор данас стоји споменик постављен 1970. - цвет са пет латица и плочом са стиховима Љубомира Симовића: “Из тамнице без прозора видели смо како долазе лађе, чули сунце које не залази”.
Послератно уређење Аде Циганлије
Иако је Београд и раније имао купалишта и уређене плаже, идеја за претварање Аде у велико излетиште надомак центра Београда била је довољно примамљива и већ 1958. године се приступило чишћењу терена.
Радило се по принципу добровољног рада и радних акција студената и омладинаца, па је шибље брзо извађено, шуме су проређене и направљене стазе, игралишта, уређена је плаза… 1960. године Аду Циганлију је посетио и друг Тито.
Радови на Ади потрајали су све до 1967. године. Тих година она је добила изглед какав и данас има.
(Историјски забавник)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
