U nedelju, 28. juna, Srbi slave Vidovdan, praznik koji ima najviše običaja posle Đurđevdana.
Vidovdan, veliki praznik koji je nastao u čast starog slovenskog boga Svetovida, prati niz običaja koji su nadživeli zub vremena. Naši preci su verovali u Svetovida i pre nego što su prihvatili hrišćanstvo, a prvo verovanje koje se dovodi u vezu sa Vidovdanom je da to praznik kad se "otvaraju oči" i "vidi ono što je do tad bilo skriveno".
Prema narodnim predanjima, slovenski bog Svetovid povezuje sa lečenjem očnih bolesti, pa otud i običaj da se za Vidovdan koristi vidova trava, poznata još i kao vidovčica za veliki broj rituala koji će "predskazati" budućnost i doneti dobro zdravlje.
Običaji za Vidovdan
Devojke su uoči Vidovdana stavljale stručak vidove trave ispod jastuka, detelinu sa četiri lista, malo hleba i pokoje zrnce soli kako bi im Sveti Vid kroz san otkrio kako će izgledati njihov budući suprug sa kojim će deliti hleb i so do kraja života.
- Vide, Vide! Tako ti soli i hleba, zemlje i neba, kaži mi ko će mi biti suđen. Neka mi izađe na san.
Detelina sa četiri lista je korišćena za bajalicu: “Ako je moj suđeni daleko – evo mu detelina od četiri krila neka k’ meni doleti”.
Običaj je, takođe, da se za Vidovdan ustane pre zore i pogleda u sunce, izgovarajući molitvu za dobar vid. Ta molitva glasi:
- Oj Vido, oj Vidovdane, daj mi vid dok sam živ!
Potom bi trebalo da usledi umivanje vodom u kojoj je odstojala trava vidovka, jer se veruje da ova biljka ima isceliteljske moći.
Verovanja za Vidovdan
Ako je za Vidovdan vedro, odeću bi trebalo izneti napolje da se provetri i napuni pozitivnom energijom.
Ako je za Vidovdan oblačno, trebalo bi "prekrstiti" oblake kako bi Sveti Vid poslao blagotvornu kišu za useve.
U nekim delovima Srbije veruje se da bi na Vidovdan trebalo jesti zrelo voće, kako bi cela godina bila slatka. U nekim krajevima Srbije važio je običaj da se na Vidovdan u dvorište iznose kese sa novcem kako bi se proverilo koliko je prethodna godina bila uspešna i berićetna.
U srpskom narodu postoji izreka: "Kakvi smo za Vidovdan, takvi ćemo biti cele godine". Zato je posebno važno da na ovaj veliki praznik ustanemo rano, umijemo se vodom u kojoj je stajala vidovčica, dan počnemo molitvom u dubokoj veri, postavimo jasne ciljeve, oprostimo drugima, posetimo bolesne rođake i prijatelje i "otvorimo oči" za sve ono na šta smo "žmurili" prethodne godine - da se suočimo sa sopstvenim slabostima i damo sve od sebe da ih pobedimo.
(Blic Žena)
