Novo istraživanje pokazuje da ishrana možda ima mnogo veći uticaj na pojavu anksioznosti nego što se ranije mislilo.
Kada govorimo o anksioznosti, obično je povezujemo sa spoljnim faktorima – stresnim okruženjem, poslom, porodičnim problemima ili burnoutom. Ipak, osećaj teskobe često dolazi iznutra – ponekad su u pitanju traume iz prošlosti, sklonost anksioznosti, ali i način na koji naš organizam funkcioniše na biološkom nivou.
Novo istraživanje pokazuje da ishrana možda ima mnogo veći uticaj na pojavu anksioznosti nego što se ranije mislilo. Tačnije, nedostatak jednog nutrijenta mogao bi stajati iza čestog osećaja teskobe. Studija objavljena u časopisu "Molecular Psychiatry" otkrila je zanimljiv nalaz – kod osoba sa anksioznim poremećajima primećene su niže vrednosti jedinjenja koja sadrže holin u važnim delovima mozga, uključujući i prefrontalni korteks.
Šta je holin?
Holin je nutrijent koji je telu potreban za izgradnju ćelijskih membrana, stvaranje DNK i pravilno funkcionisanje nervnog sistema. On je takođe osnova za stvaranje acetilholina, neurotransmitera koji ima važnu ulogu u regulaciji raspoloženja, pamćenja i kontroli mišića.
Prema preporukama američkog Nacionalnog instituta za zdravlje, preporučeni dnevni unos iznosi oko 425 mg za žene i 550 mg za muškarce. Iako se radi o malim količinama, često je teško pratiti njihov unos u svakodnevnoj ishrani, pa je najjednostavnije u jelovnik uključiti namirnice bogate holinom.
Najviše ga ima u jajima, mesu, ribi i mleku. Jedno jaje sadrži skoro 150 mg holina, najviše u žumancetu. Dobar izvor su i piletina, ćuretina i goveđa džigerica, dok su od ribe posebno bogati losos i bakalar. Od biljnih izvora izdvajaju se soja, brokoli, kelj, prokelj, krompir i kinoa.
Zašto je holin važan?
Holin utiče na rad prefrontalnog korteksa, dela mozga koji se često opisuje kao "komandni centar" jer učestvuje u donošenju odluka i pomaže u regulaciji straha i reakcije na stres. Istraživanja pokazuju da osobe sa anksioznim poremećajima često imaju niže nivoe holina u ovom delu mozga, što može otežati sposobnost racionalnog dela mozga da smiri anksioznu reakciju.
Naučnici pretpostavljaju da hronična anksioznost može ubrzati trošenje holina, jer ga mozak koristi za održavanje nervnih funkcija i obnavljanje ćelija. Pošto se holin mora unositi putem ishrane, njegov nedostatak može dodatno narušiti ravnotežu u mozgu.
Ipak, iako holin može imati ulogu u pojavi anksioznosti, stručnjaci naglašavaju da on ne može zameniti brigu o mentalnom zdravlju niti rešavanje uzroka stresa. Uravnotežena ishrana može doprineti boljem opštem blagostanju, ali nije zamena za psihološku podršku, promene životnih navika ili stručnu pomoć kada je ona potrebna.
(LJepota i zdravlje)
BONUS VIDEO
