Ново истраживање показује да исхрана можда има много већи утицај на појаву анксиозности него што се раније мислило.
Када говоримо о анксиозности, обично је повезујемо са спољним факторима – стресним окружењем, послом, породичним проблемима или бурноутом. Ипак, осећај тескобе често долази изнутра – понекад су у питању трауме из прошлости, склоност анксиозности, али и начин на који наш организам функционише на биолошком нивоу.
Ново истраживање показује да исхрана можда има много већи утицај на појаву анксиозности него што се раније мислило. Тачније, недостатак једног нутријента могао би стајати иза честог осећаја тескобе. Студија објављена у часопису "Молецулар Псyцхиатрy" открила је занимљив налаз – код особа са анксиозним поремећајима примећене су ниже вредности једињења која садрже холин у важним деловима мозга, укључујући и префронтални кортекс.
Шта је холин?
Холин је нутријент који је телу потребан за изградњу ћелијских мембрана, стварање ДНК и правилно функционисање нервног система. Он је такође основа за стварање ацетилхолина, неуротрансмитера који има важну улогу у регулацији расположења, памћења и контроли мишића.
Према препорукама америчког Националног института за здравље, препоручени дневни унос износи око 425 мг за жене и 550 мг за мушкарце. Иако се ради о малим количинама, често је тешко пратити њихов унос у свакодневној исхрани, па је најједноставније у јеловник укључити намирнице богате холином.
Највише га има у јајима, месу, риби и млеку. Једно јаје садржи скоро 150 мг холина, највише у жуманцету. Добар извор су и пилетина, ћуретина и говеђа џигерица, док су од рибе посебно богати лосос и бакалар. Од биљних извора издвајају се соја, броколи, кељ, прокељ, кромпир и киноа.
Зашто је холин важан?
Холин утиче на рад префронталног кортекса, дела мозга који се често описује као "командни центар" јер учествује у доношењу одлука и помаже у регулацији страха и реакције на стрес. Истраживања показују да особе са анксиозним поремећајима често имају ниже нивое холина у овом делу мозга, што може отежати способност рационалног дела мозга да смири анксиозну реакцију.
Научници претпостављају да хронична анксиозност може убрзати трошење холина, јер га мозак користи за одржавање нервних функција и обнављање ћелија. Пошто се холин мора уносити путем исхране, његов недостатак може додатно нарушити равнотежу у мозгу.
Ипак, иако холин може имати улогу у појави анксиозности, стручњаци наглашавају да он не може заменити бригу о менталном здрављу нити решавање узрока стреса. Уравнотежена исхрана може допринети бољем општем благостању, али није замена за психолошку подршку, промене животних навика или стручну помоћ када је она потребна.
(Љепота и здравље)
БОНУС ВИДЕО
