Vedrana Rudan poznata je po svojim iskrenim izjavama, a ovaj put se osvrnula na borbu sa karcinomom.
Književnica Vedrana Rudan kroz svoje kolumne često otvoreno govori o ličnoj borbi sa teškom bolešću. Uprkos lošim prognozama i čestim odlascima na onkologiju gde prima terapije, ne odustaje i nastavlja da se bori.
U svojoj najnovijoj kolumni osvrnula se na period od pre dve godine, kada joj je dijagnostikovan redak oblik karcinoma i kada su je lekari već tada pripremali na najgori ishod. NJenu kolumnu prenosimo u celosti.
"Dve godine umirem i ništa se ne dešava. Doktori su mi obećali brzu smrt, ukućani skrivaju koliko im je dosta. Loši smo glumci.
Znam da je ljutnja veštačka, žrtva glumljena, a života pun k****. Želiš da pobegnem, ali nemaš kuda. Druga strana je dobra i pristojna. Šta želiš? Šta želiš? Kako mogu da ti pomognem?
Ovo pitanje ne smem da postavim jer bi njegova dobra ponuda uskoro mogla da se pretvori u moj histeričan vrisak. Niko ovde nikome ne želi da pomogne. Ne smeš da pitaš, šta želiš, šta želiš jer će te ispitivati dok ne kreneš da urlaš. Ja ipak već vrištim.
Šta je s njim očajno, te nije briga kao ni njega šta je s tobom. Ćutati? Gutati? Vrištati? Je li ovo rak ili nemogućnost bega? Da mu ponudiš pranje suđa? To dugo traje. Zato ga šaljem u auto pa po hleb. Neka se zadrži duže.
Ovo će pročitati Mira, govorim Kati. Misliš? Misliš da je to to? Ne znam. Rak mi je izbrisao instinkte. Doneo je hleb? Smejem se. Baš me briga. Najteže mi je vraćati ubode koji ne bodu nego nerviraju. Grozno je osećati krivicu prema nekome. Osećaš samo svrab i potrebu da nestaneš.
Ja sam kriva? Jaaa? Neka ti bude. Ja sam kriva, kriva, kriva. Pustimo lažnu glumu, lažnu priču, lažna nervozna prepiranja jedinog koji zna istinu. Gde su mi krila? Daj mi krila. Ostala bih da smo oni stari.
Ovako… ostajem iako smo oni stari. Buljim u sto. U mene gleda flaster. Ružičasti morfijum na desnom ramenu", piše Vedrana u kolumni.
(Mondo)
BONUS VIDEO:
