Lepo, negovano lice, u modernom svetu postalo je imperativ. Da bi se taj cilj postigao, mnoge dame ali i muškarci, i u svetu i kod nas, podvrgavaju se raznim tretmanima kako bi izgledali mladoliko.
Mnogi, međutim, u tim nastojanjima preteraju, o čemu, nažalost, svedoče mnogobrojni primeri. Prisetite se samo fotografija, recimo, Donatele Versače, Mikija Rurkija, Nikol Kidman, Meg Rajan, Melani Grifit... od pre nekoliko decenija, a onda pogledajte njihove najnovije slike, i biće vam jasno o čemu govorimo.
Kako i kojim tretmanima da se podvrgnu osobe u zrelim godinama, a da pritom njihovo lice ne izgleda groteskno već sveže i sa što manje lako uočljivih bora, za "Život plus" otkriva dr Gorana Bijelić, stručnjak iz oblasti estetske i antiejdžing medicine, koja je nedavno bila predavač na "Masterclass-u Medis Aesthetics" koji je u Beogradu okupio preko 300 stručnjaka iz Evrope.
- Ne možemo isto da tretiramo pacijente koji imaju trideset godina i one znatno starije. Shodno godinama predlažem tretmane koje treba da rade. Veoma sam srećna što su u poslednje vreme za ovu granu medicine i generalno za negu, osim žena, zainteresovani i muškarci. Obraćaju se izabranim lekarima i razgovaraju o tome šta im smeta, šta bi na sebi hteli da promene, šta da istaknu, a šta minimalizuju.
Šta spada u neinvanzivne metode? Kome su namenjene invanzivne i treba li od njih zazirati?
- Invanzivne metode spadaju u domen hirurgije koja ubraja mnogo procedura. A neinvanzivne su tretmani lica, vrata, dekoltea, celog tela koji se rade injekcijama, neki mašinama, odnosno laserima. Pre svake intervencije na licu radi se individualna procena. Porazgovaramo sa klijentkinjom, pogledamo njenu kožu, saznamo kako spava, čime se hrani, informišemo se o njenim navikama... Na osnovu toga predlažemo dalje procedure. Apsolutno insistiramo na tome da procedura bude urađena kod lekara i da preparati sa kojima se radi budu izuzetno bezbedni.
Ističete da su vam najveća strast dermalni fileri. Zašto? Šta se njima postiže?
- Dermalni fileri su gelovi i preparati koji se koriste za uvećanje nečega. Nekad je u pitanju regija jagodica, usne, brada, vilična kost... Obožavam dermalne filere, ali sam veći ljubitelj biorevitalizacije i biostimulacije kože. One su najvažnije. Pre ću raditi na teksturi kože, da ona bude zdravija i jedrija, nego na nekom uvećanju, ali to je sklop koji se radi sinhrono.
U ČETRDESETIM JE PREPORUČLJIVO ZATEZANJE
Koje tretmane i zahvate preporučujete u četrdesetim, koje deceniju-dve kasnije? Zašto baš njih?
- Tretmani koje preporučujem u četrdesetim godinama su oni za zatezanje. Naravno, sve zavisi od stanja kolagena i eslastina kože. Kada radimo hijaluronske filere gledam da efekat bude lep, minimalan i da žena izgleda kao da se naspavala. Nije mi cilj da nešto preuveličam i da on nečega napravim nešto što nije, već samo da postignem najbolju verziju pacijenta koji je došao.
Do kakvih posledica mogu da dovedu loši izbori stručnjaka? Videli smo mnogo primera i na društvenim mrežama i u medijima. Na šta treba posebno obratiti pažnju kada se odlučujemo na ovaj korak?
- Već nekoliko godina, kao predsednik Udruženja estetske medicine SESIAM, sa kolegama se borim protiv nadrilekara. Ta borba traje. Imamo veliki problem sa ljudima koji se obraćaju nadrilekarima. Mi smo protiv tih nadrilekara podneli krivične prijave. U poslednje vreme ljudi čitaju o preparatima koji se koriste na tržištu jer im je važno da budu prirodni, a obaveštavaju se i o lekarima kojima se obraćaju, jer žele da budu sto odsto sigurni kada odu na tretman. Time smo podigli svest kod većine pacijenata.
Kaže se da kad jednom neko uđe u priču podmlađivanja, da je to samo početak, odnosno da koža posle određenog vremena ponovo traži tretman, a upravo to dovodi do prekomernog konzumiranja takve vrste nege i ulepšavanja. Kako pronaći pravu meru?
- Nema ničeg lošeg u tome da žena odluči da uđe u priču estetskog podmlađivanja, ali kolege i ja pokušavamo da ih naučimo da su tu u pitanju nega i minimalna intervencija. Uz to ih savetujemo šta treba da jedu, šta da koriste od preparata za sunčanje, kada treba da rade nešto od injekcionih metoda... Kao lekar ih edukujem u tom pravcu da bi lepota duže potrajala i pacijent bio zdrav. Da li će mu se nešto svideti ili neće, da li će se opredeliti za neku od metoda, to često zavisi i od materijalnih mogućnosti. Bitno je da se koriste registrovani preparati, koji su dozvoljeni u celom svetu.
Kakvo je vaše iskustvo - ko više preteruje, muškarci ili žene?
- Ne bih to nazvala preterivanjem. Ponekad se desi da rezulat ne bude baš najbolji, ali uvek postoji mogućnost korigovanja. U tom smislu veoma je važan odnos između klijenta i lekara. Sve što se radi treba da bude stvar dogovora među njima. Ne može klijent da diriguje šta će lekari da rade, niti lekar sme da uradi sve što klijent traži. Samo dogovorom i simbiozom između klijenta i lekara dolazi se do najboljeg rešenja.
Da li, kada je reč o ovoj oblasti, kaskamo za razvijenim državama ili uspevamo da idemo ukorak sa njima?
- U našoj zemlji postoji deset internacionalnih lekara za estetsku medicinu koji svuda po svetu drže predavanja na temu hijaluronskih filera, lasera, mezoterapijskih procedura. I to ne čine od juče, nego to rade barem pet poslednjih godina. I ja sam jedna od njih. Naša zemlja, koliko god da je mala, ima mnogo stručnjaka iz ove oblasti.
Šta je trenutno u svetu najveći hit na polju estetske medicine?
- Koliko god da se bavim estetskom medicinom, botulinski toksin je najtraženija stvar. Tako je bilo pre desetak godina, a danas je još više tražen. To je broj jedan i u svetu i u Srbiji.
Jesu li naše žene, generalno, negovane?
- Žene u Srbiji su veoma negovane, dosta su fokusirane na svoj izgled. Lepa smo nacija, imamo anatomski lepo postavljenu strukturu. Većina naših žena ima visoko postavljene jagodice, relativno mali nos, lepu bradu... Poslednji dinar ostavljamo za negu i mnogo se trudimo. Ovo kažem kao neko ko zna kakva je situacija u regionu.
