Svetskazdravstvena organizacija (SZO) je u cilju podizanja svesti celokupne svetske javnosti o značaju i važnosti redovne fizičke aktivnosti u očuvanju i unapređenju dobrog zdravlja i blagostanja dana 10. maja 2002. godine pokrenula globalnu inicijativu za obeležavanje međunarodnog dana fizičke aktivnosti.
Taj dan je poznat pod sloganom „Kretanjem do zdravlja“, a odnosi se na umerenu fizičku aktivnost bez obzira na sadržaje, mesto i vreme izvođenja. Ciljna grupa je celokupna populacija uvažavajući sve različitosti u smislu uzrasta, pola, verske, rasne, socijalne, ekonomske i etičke pripadnosti.
Šta je fizička aktivnost?
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) fizička aktivnost je: „svaka sila koju vrše skeletni mišići i koja rezultira utroškom energije iznad nivoa mirovanja”. Ova namerno široka definicija znači da su za zdravlje praktično od interesa sve vrste fizičke aktivnosti, uključujući hodanje, biciklizam, ples, tradicionalne igre i razonode, intezivni profesionalni rad, baštovanstvo, kućni poslovi, kao i sport i sve nesportske aktivnosti koje zahtevaju fizičko naprezanje.
Fizička aktivnost je jedna od najosnovnijih ljudskih funkcija i izuzetno je važna za poboljšanje fizičkog i mentalnog zdravlja, a samim tim je i preduslov za zdrav i dugovečan život
Zašto je važna fizička aktivnost za zdravlje?
Redovna umerena fizička aktivnost je jedan od najlakših načina za očuvanje i unapređenje zdravlja. Brojna istraživanja su pokazala pozitivne efekte redovnih fizičkih aktivnosti na zdravlje: prevencija oboljenja srca, šećerne bolesti, raka debelog creva, depresije i gojaznosti. Fizička aktivnost dovodi do smanjenja povišenog krvnog pritiska, pada masnoća i šećera u krvi. Vežbanjem jačamo svoj srčani mišić (povećavamo udarni i minutni volumen) i pluća (povećavamo disajni volumen i bogatimo alveolarnu mrežu). Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od pojave akutnog infarkta miokarda za 18%, a moždanog udara za 11%. Fizička aktivnost jača naše kosti i celi skelet, smanjuje stres i anksioznost (nervozu), pomažući nam da se opustimo i bolje spavamo. Ona unapređuje rast i razvoj dece i mladih, povećava samopouzdanje, samopoštovanje, osećaj ispunjenosti i zadovoljstva.
Foto: Shutterstock
Fizička neaktivnost uz nepravilnu ishranu, nove tehnologije i urbanizaciju predstavlja važan faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, a kod školske dece može da utiče i na nepravilan razvoj tela i nastanak deformiteta. Prema podacima SZO u svetu se 60–80% ljudi ne kreće dovoljno, a od posledica fizičke neaktivnosti godišnje u svetu umre oko dva miliona ljudi. U Evropskom regionu SZO približno 30% osoba starijih od 15 godina je nedovoljno fizički aktivno, a više od polovine stanovnika Evrope nije dovoljno fizički aktivno da bi zadovoljilo zdravstvene preporuke. Zbog fizičke neaktivnosti u evropskom regionu SZO godišnje se zabeleži milion smrtnih slučajeva. Cilj je da se do 2025. godine smanji broj fizički neaktivnih za 10%.
Foto: M. Vukadinović
Kako da budemo dovoljno fizički aktivni?
Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, svakodnevno je potrebno izdvojiti najmanje:
• 180 minuta za fizičke aktivnosti različitog intenziteta za decu do šest godina,
• 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti za decu i mlade starosti od šest do 18 godina, i
• 30 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti za odrasle.
Od pola i starosti, zdravstvenog stanja, a posebno u odnosu na stanje utreniranosti (kondicije), zavisi i izbor vrste aktivnosti (šetnja, plivanje, trčanje, vežbe), njena učestalost i trajanje.
Foto: Promo
Više od četvrtine odrasle populacije fizički neaktivno
Nažalost podaci iz zemlje i sveta ukazuju da poslednjih godina fizička neaktivnost prerasta u pravu pandemiju, u svim uzrasnim kategorijama.
U svetu, više od četvrtine odrasle populacije, odnosno svaka treća žena i svaki četvrti muškarac, su nedovoljno fizički aktivni. U mlađoj populaciji, preko 80% adolescenata ne upražnjava preporučeni minimum fizičke aktivnosti.
Stanovnici Srbije i fizička aktivnost
U Republici Srbiji, prema poslednjem Istraživanju zdravlja stanovnika iz 2019. godine, gotovo 41% odraslih ispitanika je bilo nedovoljno fizički aktivno (46% žena i 36% muškaraca). Populacija od 15 i više godina sedi u proseku oko 4,7 sati dnevno (najviše stanovnici Beograda- gotovo 5,8 sati). Ekscesivnom sedentarnom stilu života (sedenje 420 i više minuta tokom jednog dana) je bilo izloženo 23% stanovnika Srbije starosti 15 i više godina. Preporučenih 30 minuta dnevno u hodanju ili vožnji bicikla provodilo je samo 9,7% ispitanika. Tek svaki jedanaesti stanovnik se bavi fitnesom, sportom ili rekreacijom najmanje 3 puta nedeljno u trajanju od najmanje 10 minuta.
Kompanija NIS organizuje sportske aktivnosti za zaposlene
Značaj bavljenja sportom shvatile su i brojne kompanije, jer fizička aktivnost doprinosi boljem zdravlju njihovih zaposlenih, a samim tim i boljim rezultatima preduzeća. U NIS-u, jednom od najvećih domaćih poslodavaca, kažu da zaposlenima pružaju mogućnost da se besplatno bave rekreativnim sportom. Cilj je da se zaposleni motivišu da unaprede svoje životne navike radi poboljšanja zdravlja. Tako zaposleni NIS-a imaju priliku da se bave sportom na više od 70 lokacija širom Srbije. U sportskim programima kompanije u 2022. godini učestvovalo je više od 2.700 zaposlenih.
