Светсказдравствена организација (СЗО) је у циљу подизања свести целокупне светске јавности о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу доброг здравља и благостања дана 10. маја 2002. године покренула глобалну иницијативу за обележавање међународног дана физичке активности.
Тај дан је познат под слоганом „Кретањем до здравља“, а односи се на умерену физичку активност без обзира на садржаје, место и време извођења. Циљна група је целокупна популација уважавајући све различитости у смислу узраста, пола, верске, расне, социјалне, економске и етичке припадности.
Шта је физичка активност?
Према дефиницији Светске здравствене организације (СЗО) физичка активност је: „свака сила коју врше скелетни мишићи и која резултира утрошком енергије изнад нивоа мировања”. Ова намерно широка дефиниција значи да су за здравље практично од интереса све врсте физичке активности, укључујући ходање, бициклизам, плес, традиционалне игре и разоноде, интезивни професионални рад, баштованство, кућни послови, као и спорт и све неспортске активности које захтевају физичко напрезање.
Физичка активност је једна од најосновнијих људских функција и изузетно је важна за побољшање физичког и менталног здравља, а самим тим је и предуслов за здрав и дуговечан живот
Зашто је важна физичка активност за здравље?
Редовна умерена физичка активност је један од најлакших начина за очување и унапређење здравља. Бројна истраживања су показала позитивне ефекте редовних физичких активности на здравље: превенција обољења срца, шећерне болести, рака дебелог црева, депресије и гојазности. Физичка активност доводи до смањења повишеног крвног притиска, пада масноћа и шећера у крви. Вежбањем јачамо свој срчани мишић (повећавамо ударни и минутни волумен) и плућа (повећавамо дисајни волумен и богатимо алвеоларну мрежу). Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од појаве акутног инфаркта миокарда за 18%, а можданог удара за 11%. Физичка активност јача наше кости и цели скелет, смањује стрес и анксиозност (нервозу), помажући нам да се опустимо и боље спавамо. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање, осећај испуњености и задовољства.
Фото: Схуттерстоцк
Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. Према подацима СЗО у свету се 60–80% људи не креће довољно, а од последица физичке неактивности годишње у свету умре око два милиона људи. У Европском региону СЗО приближно 30% особа старијих од 15 година је недовољно физички активно, а више од половине становника Европе није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке. Због физичке неактивности у европском региону СЗО годишње се забележи милион смртних случајева. Циљ је да се до 2025. године смањи број физички неактивних за 10%.
Фото: М. Вукадиновић
Како да будемо довољно физички активни?
Према препорукама Светске здравствене организације, свакодневно је потребно издвојити најмање:
• 180 минута за физичке активности различитог интензитета за децу до шест година,
• 60 минута умерене до интензивне физичке активности за децу и младе старости од шест до 18 година, и
• 30 минута умерене до интензивне физичке активности за одрасле.
Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције), зависи и избор врсте активности (шетња, пливање, трчање, вежбе), њена учесталост и трајање.
Фото: Промо
Више од четвртине одрасле популације физички неактивно
Нажалост подаци из земље и света указују да последњих година физичка неактивност прераста у праву пандемију, у свим узрасним категоријама.
У свету, више од четвртине одрасле популације, односно свака трећа жена и сваки четврти мушкарац, су недовољно физички активни. У млађој популацији, преко 80% адолесцената не упражњава препоручени минимум физичке активности.
Становници Србије и физичка активност
У Републици Србији, према последњем Истраживању здравља становника из 2019. године, готово 41% одраслих испитаника је било недовољно физички активно (46% жена и 36% мушкараца). Популација од 15 и више година седи у просеку око 4,7 сати дневно (највише становници Београда- готово 5,8 сати). Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током једног дана) је било изложено 23% становника Србије старости 15 и више година. Препоручених 30 минута дневно у ходању или вожњи бицикла проводило је само 9,7% испитаника. Тек сваки једанаести становник се бави фитнесом, спортом или рекреацијом најмање 3 пута недељно у трајању од најмање 10 минута.
Компанија НИС организује спортске активности за запослене
Значај бављења спортом схватиле су и бројне компаније, јер физичка активност доприноси бољем здрављу њихових запослених, а самим тим и бољим резултатима предузећа. У НИС-у, једном од највећих домаћих послодаваца, кажу да запосленима пружају могућност да се бесплатно баве рекреативним спортом. Циљ је да се запослени мотивишу да унапреде своје животне навике ради побољшања здравља. Тако запослени НИС-а имају прилику да се баве спортом на више од 70 локација широм Србије. У спортским програмима компаније у 2022. години учествовало је више од 2.700 запослених.
