Трагична судбина Светог Јована Крститеља, једног од највећих хришћанских пророка, и данас носи бројне тајне и изазива дивљење својим значењем. Научници и верници вековима покушавају да одгонетну шта се догодило са његовом светом главом, али коначан одговор никада није пронађен.
Смрт Јована Крститеља догодила се пред јеврејску Пасху, а Црква га прославља 11. септембра, у знак сећања на освећење храма који су над његовим моштима подигли цар Константин и царица Јелена. Икона Усековања главе Светог Јована једна је од најпоштованијих у православном свету. На њој је светац приказан како у руци држи своју одсечену главу – симбол његове мученичке жртве и непоколебљиве вере.
Празник Усековања главе Светог Јована Крститеља обележава мученички крај живота пророка који се није плашио да јавно осуди неправду и грех. Када је Ирод Антипа, управитељ Галилеје, узео за жену супругу свог брата, у народу је завладало негодовање. Међутим, само је Јован имао храбрости да се супротстави владару и његовом саблазном поступку. Његова непоколебљивост довела је до тога да буде заточен у тамници. Иродијада, нова Иродова жена, тражила је прилику да се освети и да ућутка пророка који је разоткривао њен грех.
Играчки плес и страшан захтев
Током раскошне гозбе у Севастији, Иродијадина ћерка Саломија извела је плес пред владарем и његовим гостима. Опијен вином и занесен игром, Ирод јој обећава награду по избору. На мајчин наговор, девојка је затражила нешто што је све присутне ужаснуло – главу Јована Крститеља. Жеља је испуњена. Пророк је у тамници погубљен, а његова глава донета на тањиру. Легенда каже да је Иродијада, плашећи се чак и његове мртве силе, забранила да се глава сахрани заједно са телом.
Тако је започета вишевековна мистерија: где се данас налази ова најсветија реликвија?
