Tragična sudbina Svetog Jovana Krstitelja, jednog od najvećih hrišćanskih proroka, i danas nosi brojne tajne i izaziva divljenje svojim značenjem. Naučnici i vernici vekovima pokušavaju da odgonetnu šta se dogodilo sa njegovom svetom glavom, ali konačan odgovor nikada nije pronađen.
Smrt Jovana Krstitelja dogodila se pred jevrejsku Pashu, a Crkva ga proslavlja 11. septembra, u znak sećanja na osvećenje hrama koji su nad njegovim moštima podigli car Konstantin i carica Jelena. Ikona Usekovanja glave Svetog Jovana jedna je od najpoštovanijih u pravoslavnom svetu. Na njoj je svetac prikazan kako u ruci drži svoju odsečenu glavu – simbol njegove mučeničke žrtve i nepokolebljive vere.
Praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja obeležava mučenički kraj života proroka koji se nije plašio da javno osudi nepravdu i greh. Kada je Irod Antipa, upravitelj Galileje, uzeo za ženu suprugu svog brata, u narodu je zavladalo negodovanje. Međutim, samo je Jovan imao hrabrosti da se suprotstavi vladaru i njegovom sablaznom postupku. NJegova nepokolebljivost dovela je do toga da bude zatočen u tamnici. Irodijada, nova Irodova žena, tražila je priliku da se osveti i da ućutka proroka koji je razotkrivao njen greh.
Igrački ples i strašan zahtev
Tokom raskošne gozbe u Sevastiji, Irodijadina ćerka Salomija izvela je ples pred vladarem i njegovim gostima. Opijen vinom i zanesen igrom, Irod joj obećava nagradu po izboru. Na majčin nagovor, devojka je zatražila nešto što je sve prisutne užasnulo – glavu Jovana Krstitelja. Želja je ispunjena. Prorok je u tamnici pogubljen, a njegova glava doneta na tanjiru. Legenda kaže da je Irodijada, plašeći se čak i njegove mrtve sile, zabranila da se glava sahrani zajedno sa telom.
Tako je započeta viševekovna misterija: gde se danas nalazi ova najsvetija relikvija?
