Пре него што је постала супруга британског престолонаследника и најфотографисанија жена на свету, принцеза Дајана замишљала је потпуно другачију будућност.
Није сањала палате, титуле ни краљевске протоколе. Желела је да игра. Да плеше професионално. Да "постигне нешто" у свету уметности.
То је открило писмо које је написала са свега 17 година, а које је недавно поново доспело у јавност. У неколико једноставних реченица види се тинејџерка која још нема представу да ће убрзо постати глобална икона, жена чији ће сваки покрет пратити милиони људи. И управо зато ово писмо данас делује готово потресно - јер показује колико је живот принцезе Дајане могао да изгледа другачије.
Одрастала близу краљевске породице
Иако је рођена у аристократској породици Спенсер, њено детињство није имало много везе са гламурозном сликом коју људи данас повезују са њом. Родитељи су јој имали буран брак, развод је био веома болан, а мајчин одлазак оставио је дубок траг на Дајану још док је била девојчица.
Емотивна несигурност пратила ју је готово целог живота.
Породица Спенсер живела је близу Сандрингама, краљевског имања, па је Дајана од малена била у контакту са члановима монархије. Као дете играла се са принцем Ендрјуом, а краљевски кругови били су присутни у њеном животу много пре него што је упознала краља Чарлса ИИИ као будућег супруга. Ипак, ништа није наговештавало да ће управо она постати лице модерне монархије.
"Стидљива Дајана" заправо је била несигурна
Британски таблоиди годинама су је представљали као "Схy Ди" - нежну, повучену и крхку девојку. Али иза тог надимка крила се много сложенија личност.
Људи који су је познавали говорили су да је била изузетно емотивна, интуитивна и жељна љубави. Истовремено, мучила ју је огромна несигурност и константна потреба за прихватањем.
У школи није бриљирала. Двапут је пала завршне испите, због чега су је поједини аристократски кругови касније потцењивали. Међутим, оно што није имала у академском смислу, имала је у контакту са људима. Људи су јој веровали готово тренутно.
И управо ће је та особина касније учинити неупоредиво ближом јавности него што је то био случај са било којим чланом краљевске породице пре ње.
Дадиља и помоћница у вртићу
Један од детаља који данас делује готово невероватно јесте чињеница да је Дајана пре удаје имала сасвим обичне послове. Радила је као дадиља, чистила станове и помагала у вртићу. У свету британске аристократије осамдесетих то је било готово незамисливо за будућу краљевску невесту.
Али управо та "обичност" учинила ју је толико другачијом. Није деловала као неко ко је одрастао иза затворених врата палате. Људи су у њој видели некога ко разуме свакодневни живот.
Чарлс прво био са њеном сестром
Један од најбизарнијих детаља краљевске историје јесте чињеница да је краљ Чарлс ИИИ најпре излазио са Дајанином старијом сестром Саром Спенсер. Дајана је тада имала само 16 година.
Касније ће Чарлс у чувеном интервјуу поводом веридбе описати младу Дајану као "веселу, забавну и пуну живота", али већ се тада могло приметити да између њих није постојала права емотивна повезаност.
Најпознатији тренутак из тог интервјуа остао је готово у домену пророчанства. На питање новинара да ли су заљубљени, Дајана је одмах одговорила: "Наравно."
Чарлс је додао: "Шта год значило бити заљубљен."
Бајка која се распала и пре венчања
Њихово венчање 1981. године гледали су милиони људи широм света. Хаљина принцезе Дајане постала је модна историја, а медији су од ње направили савршену принцезу из бајке. Али иза кулиса ствари су изгледале потпуно другачије.
Дајана је касније признала да је била престрављена пре венчања и да је већ тада осећала колико је Камила Паркер Боулс и даље присутна у Чарлсовом животу. Усамљеност, притисак и константни медијски прогон почели су веома брзо да је гуше.
Жена која је променила монархију
Ипак, управо тада догађа се нешто што нико није очекивао: Принцеза Дајана постаје већа од саме монархије. Људи су је обожавали.
Није се понашала као класична принцеза. Грлила је оболеле од сиде у време када су их се многи плашили. Водила је Вилијама и Харија у забавне паркове. Говорила је о менталном здрављу много пре него што је то постало друштвено прихватљиво.
Унела је емоцију у институцију која је деценијама инсистирала на хладној дистанци. И управо зато је јавност никада није доживљавала само као принцезу. Била је нешто много личније.
