Рођен је у Русији, пут га је водио до многих европских земаља, али је у овој нашој пронашао све што му је потребно
Последњих година на улицама српских градова може се чути и руски језик. Многи Руси трајно су се доселили у нашу земљу и заљубили се у њу на први поглед. Међу њима је и Глеб Филс. Живео је у Великој Британији, чије су живописне зелене провинције многима сан, као и Грчкој, краљици Медитерана и једној од најлепших земаља света, али је тек од живота у Србији направио праву бајку.
Рођен је у Русији, пут га је водио до многих европских земаља, али је у овој нашој пронашао све што му је потребно. Када је 2020. године, у време пандемије, Глеб Филс стигао до Бељанице, постао је један од највећих промотера Србије на друштвеним мрежама.
"Оно што ме је привукло овој очаравајућој земљи протеже се много даље од питорескних пејзажа. Људи – љубазни, топли и искрени, допринели су одлуци да Србија постане мој дом. Постоји читав низ скривених драгуља природе, прекрасних планина, мистичних пећина, кристално чистих извора који маме на авантуру...", написао је у једној објави.
Одрастао је у руралној средини и добро зна шта значи када се темпо живота мало успори како би нам омогућио да боље упијемо сваки тренутак и уживамо у свему што нам природа око нас нуди. Свиђају му се и српски градови, јер "поседују препознатљив карактер и уносе узбуђење у његову свакодневицу", а одушевљен је и културом, специјалитетима домаће кухиње и духовном музиком која, како објашњава, "испуњава простор и ваздух својим заносним мелодијама".
"Живим на планини. Немам комшије. Потпуно сам изолован. Веома је лепо, мирно и здраво. Дошао сам у Србију због короне, када се завршио мој посао у Енглеској. И родитељи су ми ту, у овој дивној природи".
Бељаница, једна од највећих кречњачких планина источне Србије, налази се између сливова река Млаве и Ресаве. У подножју је водопад Велики бук, ту су и Ресавска пећина, Крупајско врело... Са врха се пружа поглед на божанствени крајолик, а то је оно што се симпатичном Русу посебно допада.
Глеб, који је у фебруару прославио 25. рођендан, говори четири страна језика, а уз помоћ бројних пратилаца на ТикТоку научио је и српски.
У његовом домаћинству сложно живе краве, овце, коњи, препелице, гуске, патке, мачке, а са сестром и родитељима брине и о башти и пластенику. Није му тешко да устаје у пет ујутру како би све намирио.
"Ако немаш довољно струје од соларних панела, имаш свеће. Ако немаш воду, можеш да прошеташ до извора, што је добро и за фискултуру", рекао је гостујући у "Београдском програму". Додаје да је клима овде много питомија него у Русији, да је и храна свежија и природнијег укуса.
Занимљиво је и његово порекло, о којем је причао пре неколико недеља на Инстаграму, током васкршњих празника.
"Мој прадеда био је у затвору, где је упознао будућу супругу, која је такође била осуђеница. Везивао их је исти 'злочин' – били су племићи који су поштовали цара. Он је био кнез, а она грофица. Бољшевици су стрељали мог прадеду 1919. године, а њих послали у прогонство, у планине Урала. Све им је било одузето".
"Чудом Божјим успели су да побегну из затвора, а онда и из државе, у коју се никад нису вратили. У жељи да упозна земљу из које је морао да побегне њен отац, моја мама се упутила у Русију. Први пут је дошла када је била студенткиња. Ту је упознала мог оца", открио је Глеб, а многи пратиоци поручили су му да су "знали да је неки племић, јер тако изгледа".
Глеб Филс се труди да прихвати све наше обичаје. Научио је, између осталог, да игра ужичко коло, пливао је за часни крст на Богојављење... А док чува животиње и прави нам зазубице прелепим пасторалним призорима готово нетакнуте природе, чита Достојевског под ведрим небом и ужива на свежем ваздуху у свом малом рају на Бељаници. Пошто живи на планини, посета неком граду дође му као одмор, каже у шали.
(Еспресо)
