Gloria Stajnem, legendarna američka novinarka, spisateljica i jedna od najznačajnijih feminističkih aktivistkinja modernog doba, preminula je u 93. godini života.
Žena čije je ime više od pola veka bilo sinonim za borbu za ravnopravnost ostavila je iza sebe nasleđe koje je teško izmeriti.
Gloria Stajnem preminula je u svom domu u NJujorku, okružena ljudima koji su joj bili bliski. Vest o njenoj smrti objavljena je na njenom zvaničnom Instagram profilu. Imala je 92 godine.
Do samog kraja života ostala je verna onome čemu je posvetila gotovo čitav svoj život – borbi za ravnopravnost žena.
Novinarka, spisateljica, politička aktivistkinja i neumorna organizatorka ženskog pokreta postala je jedno od najprepoznatljivijih lica američkog feminizma druge polovine 20. veka. Međutim, njen uticaj odavno je prevazišao granice Sjedinjenih Američkih Država.
Generacijama žena pokazivala je da pitanja koja su se dugo smatrala privatnim – od reproduktivnih prava i porodičnog nasilja do diskriminacije na radnom mestu – zapravo imaju duboku društvenu i političku dimenziju.
Detinjstvo koje nije bilo nimalo uobičajeno
Gloria Mari Stajnem rođena je 25. marta 1934. godine u Toledu, u američkoj saveznoj državi Ohajo. NJeno rano detinjstvo bilo je prilično neuobičajeno. Porodica je često putovala, a njen otac Leo bavio se prodajom antikviteta.
Nakon razvoda roditelja 1944. godine, Gloria je ostala da živi sa majkom Rut, koja je imala ozbiljne psihičke probleme. Još kao devojčica tako je veoma rano upoznala odgovornost i brigu o drugome.
Posle srednje škole upisala je prestižni Smith College, gde je studirala političke nauke i diplomirala 1956. godine sa visokim počastima. Dobila je stipendiju koja joj je omogućila da naredne dve godine provede u Indiji.
Upravo je iskustvo života u Indiji, gde se upoznala sa principima nenasilnog i grassroots aktivizma, snažno uticalo na način na koji će decenijama kasnije pristupati društvenim promenama.
Novinarka koja se prerušila u Plejboj zečicu
Po povratku u SAD, Stajnem je počela da gradi novinarsku karijeru u NJujorku, ali početkom šezdesetih godina ozbiljne političke i društvene teme uglavnom su bile rezervisane za muškarce.
Ženama su se češće dodeljivale teme povezane sa modom, lepotom i domaćinstvom. Stajnem nije nameravala da se pomiri sa tim.
Širu pažnju privukla je 1963. godine jednim od najpoznatijih novinarskih poduhvata u svojoj karijeri. Zaposlila se pod lažnim identitetom kao Playboy zečica u Playboy klubu kako bi iz prve ruke istražila uslove u kojima žene tamo rade.
NJena reportaža „A Bunny's Tale“ razotkrila je mnogo manje glamuroznu stvarnost posla koji je javnosti predstavljao simbol luksuza i seksualne slobode. Pisala je o niskim zaradama, seksualizaciji i pravilima kojima su zaposlene bile podvrgnute.
Reportaža ju je proslavila, premda joj je, paradoksalno, neko vreme otežavala da je novinarski establišment počne doživljavati kao ozbiljnu reporterku.
Postala je jedno od najvažnijih lica feminizma
Godine 1968. učestvovala je u pokretanju časopisa New York, u kojem je radila kao urednica i politička novinarka.
Prekretnica je stigla godinu dana kasnije, kada je na javnom skupu posvećenom legalizaciji abortusa prvi put javno govorila o sopstvenom iskustvu ilegalnog abortusa, koji je imala kao 22-godišnjakinja.
Taj trenutak snažno je uticao na njen dalji aktivizam. Stajnem je ubrzo postala jedno od najvidljivijih lica ženskog pokreta u SAD, učestvujući na protestima, javnim skupovima i u političkim kampanjama.
Časopis koji je ženama dao drugačiji glas
Jedan od najvećih tragova ostavila je osnivanjem časopisa Ms.
Prvo izdanje pojavilo se 1971. godine kao dodatak časopisu New York, a već naredne godine Ms. je postao samostalan časopis.
Bio je revolucionaran jer je otvoreno pisao o temama poput prava na abortus, seksualnog uznemiravanja, porodičnog nasilja i ravnopravnosti – pitanjima kojima se mejnstrim ženski časopisi tog vremena uglavnom nisu bavili na takav način.
Stajnem je godinama bila jedna od njegovih urednica i autorki, a Ms. je postao jedan od najvažnijih medijskih simbola drugog talasa feminizma.
Istovremeno, nije ostala samo na pisanju. Bila je među osnivačicama National Women's Political Caucus, organizacije osnovane 1971. godine sa ciljem povećanja zastupljenosti žena u američkoj politici.
Tokom života učestvovala je u osnivanju ili radu brojnih drugih organizacija, među kojima su Women's Action Alliance, Ms. Foundation for Women i Women's Media Center. Svoj aktivizam povezivala je i sa međunarodnim inicijativama za prava žena.
Udala se prvi put sa 66 godina
I svojim privatnim životom Stajnem je često prkosila očekivanjima koja su se decenijama postavljala pred žene.
Dugo se nije udavala, a prvi put je stupila u brak tek 2000. godine, kada je imala 66 godina. NJen suprug bio je preduzetnik i aktivista Dejvid Bejl, otac glumca Kristijana Bejla.
Bejl je preminuo nekoliko godina kasnije.
Stajnem je tokom života napisala niz knjiga i zbirki eseja, među kojima su „Outrageous Acts and Everyday Rebellions“, „Revolution from Within“, „Moving Beyond Words“ i memoari „My Life on the Road“.
NJen život i rad bili su tema brojnih dokumentaraca, knjiga i filmova, uključujući i film „The Glorias“, rediteljke Džuli Tejmor.
Barak Obama joj je dodelio jedno od najvećih američkih priznanja
Za svoj novinarski i aktivistički rad primila je brojne nagrade, a jedno od najvećih priznanja stiglo je 2013. godine, kada joj je tadašnji američki predsednik Barak Obama dodelio Predsedničku medalju slobode, najviše američko civilno odlikovanje.
Godine 2021. dobila je i prestižnu špansku Nagradu princeze od Asturije za komunikaciju i humanističke nauke.
I u svojim devedesetim nastavila je da piše, govori i učestvuje u javnom životu.
Na svoj 92. rođendan, u martu 2026. godine, predstavila je novu knjigu memoara „An Unexpected Life“. U razgovoru za Vanity Fair tada je govorila o svom životu, reproduktivnim pravima i decenijama aktivizma.
Samo nekoliko dana kasnije, u intervjuu za Allure, govorila je i o starenju žena i činjenici da društvo danas ženama ipak više dopušta da ostanu relevantne i vidljive i u starijem dobu.
Upravo takva ostala je do kraja – vidljiva, glasna i zainteresovana za svet oko sebe.
Gloria Stajnem pripadala je generaciji žena koja nije samo govorila da položaj žena mora da se promeni. Ona je pomogla da se promeni.
Od novinarskih redakcija i ženskih časopisa do politike, radnih mesta i razgovora o telu i reproduktivnim pravima, njen uticaj osećao se decenijama.
NJenu filozofiju možda najbolje sažimaju reči koje je jednom izgovorila:
„Nemojte razmišljati o tome kako žene uklopiti u svet – razmišljajte o tome kako svet prilagoditi ženama.“
U toj jednoj rečenici sadržano je mnogo toga za šta se Stajnem borila tokom života: ne za to da se žene prilagođavaju pravilima koja su za njih pisali drugi, već da i same učestvuju u stvaranju društva u kojem će imati jednaka prava, mogućnosti i slobodu izbora.
Možda je upravo zato njena biografija mnogo više od priče o jednoj slavnoj feministkinji.
To je priča o tome koliko se život žena može promeniti kada neko odluči da javno izgovori ono o čemu su milioni pre toga morali da ćute.
(Zadovoljna.hr)
BONUS VIDEO:
