Глумица Весна Станковић је у недавној исповести говорила о првој реакцији када је сазнала за опаку болест.
Глумица Весна Станковић отворено је говорила о својој борби са опаком болести, страховима и операцијама које је имала. Она је имала две операције и осам хемиотерапија, а упркос свим изазовима увек успевала да одржи позитиван дух, о чему је и сада говорила.
Весна истиче да је брига најгора по људски организам и да, иако свесна тога, некада и сама поклекне.
- Најгора је авансна секирација, превентивна брига, то кад се кидаш због свега онога што може да се деси, а не мора. Углавном се успешно борим са оваквим осећањима, али понекад поклекнем, будем опхрвана различитим негативним сценаријима и чекам да прође, а некако увек прође - написала је глумица на свом Фејсбук профилу, преноси Блиц.
"Знала сам да ће се коса вратити"
Подсетимо, глумица је у недавној исповести говорила о првој реакцији када је сазнала за опаку болест.
- Психолози кажу да кад се човеку саопшти нека страшна вест о некој трагедији, губитку, болести, да је прва реакција порицање. Кад сам се суочила са том дијагнозом која је канцер дојке, када сам први пут додирнула ту квргу, избочину на дојци, цело моје биће је препознало да је то та дијагноза. И ја сам прескочила тај моменат одбацивања и одбијања. Кажу да је следећа фаза очај, гнев. Ја сам и то прескочила. Па онда иде проклињање, сукоб са Богом - Зашто Боже, баш ја? Зашто баш мени? И то сам прескочила. Ја сам то открила, а лекари потврдили да је то дијагноза и ја сам кренула у битку која није била хистерична, исхитрена. Није било ни порицања, него промишљено, свесно. Имала сам тешке падове, имала сам емоционалне - рекла је она у исповести за Блиц и открила шта јој је најтеже пало:
- Страх да нећу моћи да глумим. Ја нисам имала ни у једном тренутку страх од смрти. Ја имам 54 године, тог тренутка сам имала 52, ал' опет, ја сам прешла некако пола тог неког људског живота. Имам две дивне ћерке које су већ девојке. Имам мужа кога обожавам већ 25 година. Одиграла сам неке лепе улоге и ни у једном тренутку нисам имала страх од смрти. Тешко ми је било пропадање тела и немоћ, јер толико те та болест деформише. Ми остајемо трајно оштећени изнутра. Опала ми је коса, трепавице. Знала сам да ће се вратити. Још се није вратило како треба. То да одједном ја више не могу да тренирам, да не могу да идем на врућину, на сунце, у базен, у сауну. Та немоћ. Е, то је нешто што је мени много тешко пало. Али опет имам план Б. Ако не будем могла у неком тренутку да глумим, ја ћу онда да пишем - рекла је глумица.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
