Лов на тартуфе, који се у Србији често одвија у сивој зони и који се због високе цене ове гљиве завршава и сукобима, коначно добија могућност да се легализује.
Први пут у Србији сертификат су добила 84 комерцијална сакупљача и то је добар почетак да се "забрањени бизнис" уведе у легалне токове. На овај начин практично се стаје на крај присвајању терена с тартуфима, бушењу гума, тровања паса, па и убиствима која су се догодила прошле године у околини Сремске Митровице.
Килограм белих тартуфа неретко досегне и по пар хиљада евра, док су црни осетно јефтинији и могу да се пазаре за око 150 евра по килограму.
У суштини све зависи од врсте, квалитета и годишњег доба те му је цена у извесном смислу доста "волатилна". Тако није необична ситуација да је пре две године око 850 грама белих тартуфа плаћено 75.000 евра, на традиционалној аукцији у граду Алби у италијанском Пијемонту.
Са избацивањем ове "дисциплине" из "сиве зоне" у Србији све је већи број грађана који се одлучују да се посвете "лову на гљиве".
Шта су тачно тартуфи?
Тартуфи су посебна врста гљива, која углавном расте у шумама Европе. Расту под земљом и зависе од околне вегетације из које црпе потребне материје. Како би уопште могли да их ископате треба да имате или свиње које природно осећају њихов мирис или пса који је посебно дресиран.
Постоји неколико стотина различитих тартуфа, од којих је десетак јестиво. Тартуфи су изузетно цењени у гастрономском свету, првенствено због специфичне ароме коју имају.
Поред изузетног укуса, тартуфи су чувени и по својим лековитим својствима. Овај деликатес се неретко користи и као природни лек за потенцију и виталност целог организма.
Зашто је толико скуп?
Цена тартуфа зависи од много фактора, првенствено односа понуде и потражње и тога да ли је година сушна или не. Црни тартуфи су око 150 евра по килограму, али деси се и сезона у којој он кошта и мање од 100 евра. Бели тартуфи, са друге стране, достижу цену и до пар хиљада евра.
Првенствено да би уопште могли да се пронађу потребно је да се набави или свиња или дресиран пас. Према одређеним подацима, за једно штене које је обучено за "лов" на тартуфе потребно је одвојити између 500 и 1000 евра, што се у извесном смислу такође урачунава у цену.
Арома, главни адут ове гљиве, врло брзо испари, те је веома битно да тартуф што пре стигне из шуме до потрошача, и то додатно повећава његову цену.
Према оценама стручњака, цена тартуфа је релативан појам и сваке године се мења. Дешава се да је једна откупна цена у Србији, док у иностранству достижу вишеструко вишу вредност. Тако се за тартуф од просечних 100 евра за килограм у Србији, у Италији може добити и 5.000 евра.
Новембар је иначе права сезона за тартуфе. Тада их у Србији има највише, а квалитет гљиве је најбољи. У Србији их има у околини Обедске баре и Делиблатске пешчаре, али и на Фрушкој гори, планинама Космај, Рудник, Опленац и на Сврљишким планинама. Има их и око река Јасенице, Караш, Луг и Босут. Процене су да се у Србији годишње пронађе и до три тоне тартуфа.
"Лов" на тартуфе напокон легалан
Пре две недеље је први пут у Србији одржано официјално полагање испита за сертификованог сакупљача тартуфа. Том приликом је сертификате добила 84 комерцијална сакупљача.
Зоран Јеленковић, председник Миколошко-гљиварског савеза, указао је, гостујући на РТС-у, да су домаћи тартуфи тек 20 одсто цене која се достиже у Италији и да је комплетна количина која се извади у сивој зони ишла преко Хрватске и продавала се углавном у Италији и Француској као истарски тартуф.
