Серија "Црна свадба" привукла је велику пажњу јавности. На Интернету се полемише о влашким обичајима који су у њој представљени.
Екипа РТС-а је давне 1967. године посетила влашка села на истоку Србије, управо због чудних праисконских обичаја који су заступљени у њима, али и специфичних веровања о животу и смрти која се у овим крајевима преносе са колена на колено.
Шаљу се дарови на онај свет
У селу Србово екипа РТС-а је затекла широм отворене прозоре на једној кући, а у дворишту музику. Наишли су на сахрану.
Прочитајте још: ЈЕЗИВИЈЕ од "црне свадбе": У источној Србији су младе су терали у шуму на "СТРНЏАЊЕ" и строго поштовали једно правило!
Овога дана са покојником је симболички био сахрањиван и његов син који је пре чак 23 године погинуо на Сремском фронту. На венцу сина била је постављена његова слика са женом, која је, у време када је новинарска екипа забележила овај снимак, и даље била жива и која се одавно преудала.
Жена са слике била је присутна и међу нарикачама у дворишту, а да све буде још бизарније, њен тадашњи супруг био је међу онима који су носили ковчег њеног бившег свекра.
Смрт покојника заправо представља прилику да се по њему пошаљу загробни дарови његовом сину.
Специфичан назив серије "Црна свадба" долази од старог влашког обреда у којем приликом смрти младог мушкарца који је годиштем стасао за женидбу, он бива сахрањен у свадбеном оделу, а испраћа га вереница или нека друга девојка одевена у венчаницу.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
