· · Коментара: 0
ИСТОРИЈА

ТИТА су у Ужице довели четници, а Коста Пећанац му је набавио документа

И то није све, у књизи "Србија 1941." могу се прочитати многе чињенице које до сада нису били познате.

1627389207_Vikipedija.jpg
Фото: Википедија

Упркос томе што у званичној историографији пише да је устанак против окуаптора подигнут 7. јула 1941. године, чињенице говоре да је тог дана Србин убио Србина.

Прочитајте још: Јауци убијеног жандарма одзвањају СМЕДЕРЕВОМ: Убиство браћe Луњевица било је повод за смрт Драге Машин

На Дан устанка 7. јула није подигнут устанак

Наиме, 7. јула 1941. године је у селу Бела Црква код Крупња комуниста Жикица Јовановић Шпанац убио двојицу  српског жандара. Кафана испред које се догодило ово убиство претворена је у музеј. Дан устанка је се прослављао на територији читаве Србије и славио се до 2001. године, када је укинут одлуком Владе Србије.

Бојан Димитријевић Фото: Архива Новости

У књизи "Србија 1941." историчара Бојана Димитријевића могу да се прочитају многе нове чињенице које осветљавају тај период.

Наоружани партизани су дошли на вашар и држали говор, а онда...

На Ивањдан 1941. године одржавао се сеоски вашар, а председник општине Средоје Кнежевић је позвао народ да се разиђе кућама "због ситуације". У село је поподне дошло 15 наоружаних партизана које је предводио Жикица Јовановић Шпанац и почео је да држи говор. Жандари Богдан Лончар и Миленко Бранковић су позвали народ да се разиђе кућама, а студент Владан Бојанић је позвао партизане да се врате. Жикица Јовановић Шпанац је за појасом носио два пиштоља и пуцао је у жандарме и прво је убио Лончара. Бранковић је убијен из пушке.

Наредних месец дана није било партизанских акција, односно до краја августа, па је тешко говорити о устанку који је подигнут 7. јула.

Прочитаје још: ДУХ Мирољуб терорише Космај, а једини спас је да му се покаже ОВА ствар

Титу су четници помагали да путује Србијом

Коста Пећанац Фото: Википедија

Још је занимљивија чињеница када је и како Јосип Броз Тито успео да пређе из Београда на "слободну територију".

Тито је одлучио да део Политбироа ЦК КПЈ премести из Београда на територију западне Србије, где су њихове снаге биле у већем обиму.

Титу је четник Косте Пећанца набавио лажне исправе.

"Он је напустио Београд 16.септембра. Код себе је имао лажне исправе, које му је преко Владислава Рибникара прибавио четнички војвода из организације Косте Пећанца: на име инжењера Петровића, командира чете у четничком одреду! У његовој пратњи су били управо тај Пећанчев војвода Милутиновић као и млађи партијски активисти из Београда: Веселинка Маслинска и фолксдојчер Јаша Рајтер са којим је Тито током читавог пута разговарао на немачком." - пише у књизи "Србија 1941."

Зашто је Тито отишао у Ужице тек на крају устанка?

Тито и његови пратиоци су 18.септембра коначно стигли у село Робаје, где су затекли део штаба Ваљевског партизанског одреда и напокон се обрели међу њима.

Ко је Коста Пећанац?
Четничка група Косте Пећанца је била прва национална оружана формација у окупираној Србији. Били су у 5. армијској области, југ Србије. Герила у Топлици. Тада је био и генерал Комитског одреда Југословенске војске Љубо Новаковић на Руднику отишао Кости Пећанцу.
Зар није било логично да Тито буде на терену од почетка устанка?

- Остаје питање како се Титов излазак из Београда, са лажним легитимацијом, поклопио са одлучнији немачким потезима на сламању устанка у Србији? Зар није било логично да је на терену већ од првих акција својих одреда јула 1941! Временски и по самим детаљима Титов одлазак из Београда је необичан - каже Бојан Димитријевић.

Прочитајте још: У ГРОБУ зазиданом пре два миленијума горело је СВЕТЛО! У чему је тајна "вечите ЛАМПЕ"?

Тито је редовно сарађивао са четницима

Први званичан састанак четника и партизана био је у селу Робаје код Ваљева почетком септембра 1941. године.

- У том тренутку је било нормално да комунисти сарађују са четницима и користе њихове ресурсе. То је чињеница да су се заједно и у координацији борили против Немаца. Проблем је што су после рата "брисали" те компромитујуће делове историје - истиче Димитријевић.

Дража и Тито
Не једном, два пута су се срели лице у лице Дража и Тито, а трећи пут су се чули телефоном.
Четници и комунисти су се сретали у селима, београдским становима...

Други већ 4. септембра у Београду у стану у пуковника Пантића. Трећи је био у Струганику и то већ између Драже Михајловића и Јосипа Броза Тита 18.септембра 1941. године.

Колико пута су се срели Дража и Тито?

Први званични састанак Драже и Тита организован је у породичној кући ђенерала Мишића. Био присутан и Александар Мишић, као и четници Драгиша Васић и Драгослав Павловић, а са партизанске Милош Минић, Војислав Рафаиловић и Обрад Стевановић. Причали о заједничкој борби против Немаца. Тог тренутка прошло 12 заробљених партизана и Тито је тражио да их ослободе, што је Дража учинио.

Прочитајте још: Иванов је покушао да оплоди шимпанзе ЉУДСКОМ СПЕРМОМ, а циљ је био један! Шта се КРИЛО иза НАЈОЗБИЉНИЈЕГ светског пројекта! (ВИДЕО)

Други састанак Драже и Тита, који је забележен и у званичној историји, одиграо се у селу Брајићи код Пожеге 27.октобра. Тито и Дража су се тада последњи пут видели, али су се чули телефоном.

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Пошаљите Коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.