Везивање стопала, ради њиховог смањења је културна пракса, која је постојала у Кини од 10. века до успостављања Народне Републике Кине 1949. године, која је укључивала чврсто превијање стопала жена како би се променио њихов облик у естетске сврхе.
Везивање стопала обично би почињало када су девојчице имале између 4 и 6 година; неке су имале само 3 године, а неке чак 12 година. Мајке, баке или старије женске родбине прво су везивале девојчицама стопала. Крајњи циљ је био да стопала буду дугачка 7,5 цм, идеално стопало „златног лотоса“, иако је мало појединаца заиста постигло тај циљ. Четири мања прста су била увучена испод, повучена према пети и умотана завојима.
Прочитајте још: Мучи вас кашаљ и запушен нос? СПЕЦИЈАЛИСТА ОРЛ објашњава како да се решите проблема
Сваки пут када су стопала одвезана, завоји и стопала су очишћени. Сва мртва кожа, пликови, осушена крв и гној су уклоњени. Процес је могао изазвати парализу, гангрену, улцерацију или смрт, иако је смрт била ретка. Везивање стопала наставило се до краја живота девојчице. Преко завоја су се носиле украсне ципеле и хеланке које су се могле разликовати у зависности од доба дана и прилике.
Тачно порекло ове праксе није познато. Већина се слаже да је то почело због мушке еротске фасцинације обликом стопала играчица током плеса. Иако је везивање стопала почело у вишим класама, брзо се проширило. У сиромашнијим породицама које нису могле да приуште завоје, везивање стопала није рађено све док девојчице нису биле старије. Када се девојка удала, скинули су завоје и она је поново ушла у радну снагу.
Везивање стопала се сматрало обредом преласка младих девојака и веровало се да је припрема за пубертет, менструацију и порођај. Симболизовао је спремност девојака на послушност, као што је ограничавао покретљивост и моћ жена, држао жене подређеним мушкарцима и повећавао разлике међу половима. То је осигурало удају девојке у патрилинеарној кинеској култури и представљало је заједничку везу између ћерки, мајки и бака. Везивање стопала је такође било симбол престижа, а народно веровање је било да повећава плодност јер би крв текла до ногу, кукова и вагиналних предела.
Током династије Ћинг, цар Кангки (владао 1661–1722) забранио је везивање стопала 1662, али је повукао забрану 1668, јер га је толико Кинеза још увек практиковало. Противљење овој пракси постало је све раширеније када су мисионари у Кини тврдили да је то окрутно; мисионари су такође истакли да остатак света на то гледа са висине. После Националистичке револуције 1911. године, везивање стопала је забрањено 1912. Међутим, та пракса није престала све до стварања Народне Републике Кине 1949. године.
Како мучно и бизарно изгледа ова техника, можете видети на следећемн видеу:
Везивање стопала се пореди са другим начинима да се „усаврши“ женско тело.
