Чувена песникиња Десанка Максимовић преминула је на данашњи дан 11. фебруара 1993. године.
Потомкиња српског кнеза и војсковође Јована Симића Бобовца и племкиња српске поезије, Десанка Максимовић писала је, рекли би, баш онако како је и осећала. Свим својим срцем давала се песмама које су биле њена деца. Стиховима нас је учила да се надамо и да волимо, онако храбро и бајковито како је она волела једног Сергеја.
Рођена 16. маја 1898. године у селу код Ваљева и најстарија од осморо деце од оца Михајла и мајке Драгиње. Дипломирала је на Филозофском факултету у Београду, а предавања је слушала заједно са Милошем Црњанским. Њене су песме први пут објављене у књижевно-политичком часопису "Мисао".
Како је била заинтересована за светску књижевност добила је стипендију франциске Владе и наставља студије у Паризу још годину и по дана.
По повратку у Београд, Десанка се одлучује да предаје у школама. Запошљава се у Првој женској гимназији и упознаје надарену ученицу Миру Алечковић. Ту почиње и њихово пријатељство.
Наиме, Десанка јој је предавала српскохрватски, а Мира Алечковић је њоме била одушевљена. Разлика у годинама није сметала овим песничким душама, па су постале веома добре пријатељице. Максимовићева је свесрдно подржавала младу Миру. Имала је разумијевања за све њене маштарије и високо мишљење о стиховима оне коју су многи критичари књижевности сматрали њеном наследницом.
Мало је познато да је Десанка Максимовић спасила Миру из њемачког логора Гестапоа, за време рата, и то уз помоћ Патријаршије. Годинама касније Мира Алечковић је инсистирала да се изгради споменик песникињи Десанки Максимовић, на Ташмајдану, а када је изграђен није била позвана на отварање.
Након њених дела и учинка на тадашњу културу, Максимовићева добија 1968. године Орден части, а 1992. патријарх Павле уручује јој орден Светог Саве уз многе речи хвале, истичући да је њено дело непроцењиво.
Последњи говор, на њеној сахрани 1993. године држао је Добрица Ћосић.
Први пољубац и права љубав у 35. години
Прича се да је ваљевска гимназијалка била заљубљена у Драгољуба Обрадовића. Међутим, велика Десанка Максимовић очигледно није признавала те дечије, школске симпатије. У интервјуима је говорила да је Рус са којим је провела цео живот био њена прва љубав.
"Позвали су ме Руси једног дана да у њиховом клубу одржим предавање и прочитам неколико својих песама. Ту сам упознала Сергеја. Да ли је то била љубав на први поглед? Вероватно! Али, сигурно, моја прва љубав и први мушкарац с којим сам се пољубила. Била сам већ зрела девојка. Касније смо се зближили", причала је славна песникиња.
Варнице које су прштале између двоје песника биле су очигледне, али иако је Сергеј Сластиков хтео да одведе Десанку пред олтар – она није тако лако пристала на његову брачну понуду.
Пошто је била најстарија у родитељској кући Десанка је сматрала да пре удаје мора да изведе на пут “децу” – млађу браћу и сестре. Објаснила је заљубљеном Русу завет који је сама себи дала и словенске душе су се разумеле.
"Стрпљиво је чекао дан када смо се напокон венчали и засновали свој дом", описује Максимовић.
Сластиков је био руски емигрант, млади кадет кога су током Првог светског рата заробили Турци. Дуго му је требало да допре до Београда, а онда се 1933. године оженио Десанком, коју је чекао и стрпљиво волео.
После венчања је завршио глумачку школу и убрзо добио понуду да глуми у позоришту у Скопљу, али је истом брзином то и одбио – због Десанкине службе у Београду.
"Запослио се у издавачкој кући 'Просвета' као преводилац руског језика. За свог живота превео је четрнаест књига", говорила је наша песникиња.
И Сергеј је био поетска душа, дечије песме које је писао потписивао је као "Калужанин" – у славу своје родне Калуге, шумовите области близу Москве.
Многи су били изненађени Десанкином одлуком да се уда за сиротог руског емигранта, говорећи јој да је могла боље, али она је двема реченицама заувек одбила од себе све удвараче.
"Ја сам се удала за човека којег је моје срце тражило, без обзира на то што је био сиромашан. У њему сам нашла оно што сам желела" одговарала је Десанка.
Сергеј је преминуо две деценије пре песникиње, а Десанка је остала верна њиховој љубави до самог краја, више никада није погледала другог мушкарца.
Ваше мишљење нам је важно - оставите нам коментар, није потребна регистрација!
(Мондо/Стил)
БОНУС ВИДЕО:
