Сваки човек тежи срећи, али шта га у стварности заправо чини најнесрећнијим?
О томе занимљиво мишљење има и др Дипак Чопра, чувени лекар и мислилац индијског порекла, говорник који је недавно боравио у Београду.
За почетак, да би стигао до среће, сваки човек мора најпре да схвати шта га чини несрећним.
Завист и стално поређење
Оно што највише штети човеку нису сплетке непријатеља и злонамерника, већ завист и стално поређење себе са другима. Такав човек је стално незадовољан, тешко му је да види своје заслуге, достигнућа, снаге, стога таква особа почиње стално да изражава незадовољство собом и завист према другима. Чак и уз стварна достигнућа, завист чини особу несрећном.
Завист тера човека да преувеличава заслуге других и омаловажава себе. У таквом стању, човек не може да цени себе и постаје несрећан. Стално му се чини да они око њега живе боље него он, свима иде добро, само њему лоше, почиње да се осећа инфериорно ако они око њега почну да постају бољи од њега на неки начин.
Таква особа не може бити срећна због својих пријатеља и познаника, она је стално незадовољна и тужна, кварећи свима расположење, укључујући и своје. Стога, завист често спречава човека да оствари себе и чини га несрећним, као и оне који су око њега.
Амбиција
Човек може себи да постави разне циљеве, укључујући и оне узвишене, али понекад чисто свакодневна амбиција и жеља за најбољим кваре и компликују све против воље саме особе. Често немогућност постизања онога што жели или тешкоће у остваривању циља чине особу несрећном. У таквим случајевима увек вреди размислити да ли вам је потребан тај амбициозни циљ или не и да ли можете без њега?
Тражење љубави од других
Онај ко тражи љубав и разумевање често постаје најнесрећнији човек на свету. То се дешава зато што не воли себе, а очекује неки посебан став према себи. У већини случајева, такви људи не добијају оно што желе јер им све постепено измиче и зато што су они око њих заузети собом и не могу им пружити љубав коју те особе захтевају. Они који стално траже љубав од других не могу да воле себе и желе да буду уверени колико су дивни, паметни, лепи итд.
У стварности, само сама особа може да одлучи шта ће радити, а шта не, шта ће бити, а шта ће постати.
Када човек воли себе, онда је срећан. Онај ко мисли да ће бити вољен више него што воли самог себе, сличан је риби која пажљиво тражи воду у реци или мору где плива. У овом случају, он себи наноси штету.
Др Чопра написао је бројне књиге о духовности, а ево његовог мишљења о томе шта заиста чини особу несрећном:
"Особа која очајнички трага за љубављу подсец́а ме на рибу у реци - која очајнички тражи воду."
(Сенса)
