Svaki čovek teži sreći, ali šta ga u stvarnosti zapravo čini najnesrećnijim?
O tome zanimljivo mišljenje ima i dr Dipak Čopra, čuveni lekar i mislilac indijskog porekla, govornik koji je nedavno boravio u Beogradu.
Za početak, da bi stigao do sreće, svaki čovek mora najpre da shvati šta ga čini nesrećnim.
Zavist i stalno poređenje
Ono što najviše šteti čoveku nisu spletke neprijatelja i zlonamernika, već zavist i stalno poređenje sebe sa drugima. Takav čovek je stalno nezadovoljan, teško mu je da vidi svoje zasluge, dostignuća, snage, stoga takva osoba počinje stalno da izražava nezadovoljstvo sobom i zavist prema drugima. Čak i uz stvarna dostignuća, zavist čini osobu nesrećnom.
Zavist tera čoveka da preuveličava zasluge drugih i omalovažava sebe. U takvom stanju, čovek ne može da ceni sebe i postaje nesrećan. Stalno mu se čini da oni oko njega žive bolje nego on, svima ide dobro, samo njemu loše, počinje da se oseća inferiorno ako oni oko njega počnu da postaju bolji od njega na neki način.
Takva osoba ne može biti srećna zbog svojih prijatelja i poznanika, ona je stalno nezadovoljna i tužna, kvareći svima raspoloženje, uključujući i svoje. Stoga, zavist često sprečava čoveka da ostvari sebe i čini ga nesrećnim, kao i one koji su oko njega.
Ambicija
Čovek može sebi da postavi razne ciljeve, uključujući i one uzvišene, ali ponekad čisto svakodnevna ambicija i želja za najboljim kvare i komplikuju sve protiv volje same osobe. Često nemogućnost postizanja onoga što želi ili teškoće u ostvarivanju cilja čine osobu nesrećnom. U takvim slučajevima uvek vredi razmisliti da li vam je potreban taj ambiciozni cilj ili ne i da li možete bez njega?
Traženje ljubavi od drugih
Onaj ko traži ljubav i razumevanje često postaje najnesrećniji čovek na svetu. To se dešava zato što ne voli sebe, a očekuje neki poseban stav prema sebi. U većini slučajeva, takvi ljudi ne dobijaju ono što žele jer im sve postepeno izmiče i zato što su oni oko njih zauzeti sobom i ne mogu im pružiti ljubav koju te osobe zahtevaju. Oni koji stalno traže ljubav od drugih ne mogu da vole sebe i žele da budu uvereni koliko su divni, pametni, lepi itd.
U stvarnosti, samo sama osoba može da odluči šta će raditi, a šta ne, šta će biti, a šta će postati.
Kada čovek voli sebe, onda je srećan. Onaj ko misli da će biti voljen više nego što voli samog sebe, sličan je ribi koja pažljivo traži vodu u reci ili moru gde pliva. U ovom slučaju, on sebi nanosi štetu.
Dr Čopra napisao je brojne knjige o duhovnosti, a evo njegovog mišljenja o tome šta zaista čini osobu nesrećnom:
"Osoba koja očajnički traga za ljubavlju podseća me na ribu u reci - koja očajnički traži vodu."
(Sensa)
