Српска православна црква и верници данас славе свету великомученицу Ефимију
Света великомученица Ефимија рођена је, васпитавана и овенчана мучеништвом у Халкидону, граду Витиније, који лежи на заливу Црног Мора, према Цариграду, с друге стране мореуза Босфор.
Пострадала је током царовања Диоклецијана, а на тај дан се празнује њен спомен. Оно по чему је битна светитељка је чудотворно дејство њених чесних моштију, које се посебно приказало као такво за време четвртог васељенског сабора у Халкидону. Тај сабор је сазван у време цара Маркијана и Пулхерије 451. године после смрти цара Теодосија Млађег. Повод за сазив овога Сабора дала је Диоскорова јерес, патријарха александријског и Евтихија, архимандрита цариградског, који су распростирали лажно учење да у Христу Господу нису биле две природе, божанска и човечанска, него само једна, божанска.
На овом сабору највиднију улогу су имали Анатолије, цариградски патријарх и Јувеналије јерусалимски патријарх. Пошто препиркама и доказивањима са обе стране нису успели да дођу до конкретног решења, патријарх Анатолије је предложио да православци и јеретици напишу своје вероисповедање, па да их положе у ковчег у ком су стајале мошти свете Ефимије. И сви су се сложили са тим!
Два вероисповедања су била написана и постављена на прси великомученице, ковчег затворен и запечаћен царским печатом, а постављена је и војничка стража. Затим су сви провели три дана у посту и молитви. Четвртог дана, кад су отворили ковчег видели су православно вероисповедање у десној руци светитељке, а јеретичко под њеним ногама. Тако је Божја сила решила спор у корист Православља. Повод да се одаберу њене мошти за помоћ на сабору било је то што су се у прошлости показивале као чудотворне.
Крв из моштију
На дан помена свете Ефимије, сваке године је истицала крв из њених моштију, као да је тог тренутка потекла из рана и та крв је сакупљана. Мермерна гробница је била велика и покривена мермерном плочом, а унутра се налазио дрвени ковчег са моштима. На мермерној гробници са леве стране налазио се малени отвор који се отварао у потребно време и кроз који се могла провући рука. Кроз тај отвор би епископ по завршетку ноћног бдења и пред литургију провукао сунђер и скупљао крв коју би касније исцедио у посуду која је била предвиђена само за то.
Људи када су то видели, уз велику захвалност Богу и светој мученици, мазали би се том крвљу ради благослова и исцељења од болести. Осим што је исцељивала, та крв је била и веома миомирисна. Дешавало се да се крв излива из моштију и у данима када није њен помен, посебно кад би архијереј те цркве водио богоугодан живот.
Осим тога, Ефимија се јављала верницима који су јој се са вером молили, као и онима који су лежали у болести, или би јој се у разним невољама обраћали за помоћ. Са свих страна, нарочито из Цариграда, долазио јој је народ на поклоњење.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
