Православни верници 14. октобра обележавају Покров Пресвете Богородице, празник који подсећа на веру у њену заштиту, молитву и утеху коју верници проналазе у тренуцима бриге и неизвесности.
Овај дан заузима посебно место у народној традицији, а нарочито му се посвећују жене, мајке и породице које се моле за здравље, слогу и мир у дому.
Покров у дословном значењу представља покривач или плашт, док у духовном смислу симболизује заштиту Пресвете Богородице и њено молитвено заступништво за хришћане. Зато се овај празник не доживљава само као сећање на један догађај из прошлости већ и као подсетник на значај вере, наде и међусобне бриге.
Како је настао празник Покров Пресвете Богородице?
Према црквеном предању, празник је установљен у знак сећања на догађај који се одиграо 911. године у Влахернском храму у Цариграду, током свеноћног бдења.
Док су се верници молили, Свети Андреј Јуродиви и његов ученик Епифаније, према предању, угледали су Пресвету Богородицу како се појављује изнад окупљеног народа. Била је окружена светитељима и анђелима, а у рукама је држала свој омофор, односно покров, којим је симболично заклањала људе окупљене у молитви.
Овај призор протумачен је као знак њене бриге и заштите над хришћанским народом. Управо зато покров представља симбол сигурности, утехе и наде, посебно у тешким животним тренуцима. Празник се обележава 14. октобра по грегоријанском календару.
Зашто се Покров сматра посебно важним празником за жене?
У српској народној традицији Покров Пресвете Богородице често се назива и женским празником. Пресвета Богородица доживљава се као заштитница мајки, деце и породице, па јој се вернице на овај дан обраћају молитвама за здравље, породичну срећу, мир и слогу.
Мајке се моле за своју децу, жене за добробит својих најближих, а девојке које желе да заснују породицу у молитви траже утеху и наду. Ова народна пракса сведочи о дубоком месту које Богородица има у духовном животу верника.
Ипак, суштина празника није у очекивању да ће се жеље остварити самим поштовањем обичаја, већ у вери, молитви и настојању да се у свакодневном животу негују љубав, стрпљење и доброта.
Који обичаји се везују за Покров Пресвете Богородице?
Према народном обичајном календару, овај дан требало би провести у миру, молитви и породичној слози. У појединим крајевима Србије верује се да жене на Покров треба да избегавају тешке физичке послове и да празник посвете породици, молитви и поштовању Пресвете Богородице.
Верници који желе да обележе празник могу да оду у цркву, присуствују литургији и упуте молитву за здравље својих ближњих. За оне који не могу да посете храм, овај дан може бити прилика за мирно време проведено са породицом и тренутак личне молитве.
Народни обичаји се разликују од краја до краја, али најраспрострањенији су они који налажу одлагање тежих послова за сутрадан, попут прања веша и пољских послова, а важио је и обичај да се на овај дан не започиње никакав нови посао.
Девојке и жене су одлазиле у цркву пред икону Покрова Пресвете Богородице и даривале пешкир, мараму или платно, симболично их стављајући "под покров" Богородице за здравље, срећу или удају.
Молитве за брак и потомство су такође уобичајене на овај празник - девојке које желе да се удају моле се да им Богородица укрсти путеве са будућим младожењом, док удате жене које немају децу посте, пале свећу и моле се за потомство. Удате жене су често куповале хризантеме и стављале их испред врата дома како би привукле љубав, срећу и породични мир на овај празник.
(Лепа и срећна)
