Зашто је мазга тврдоглава, јака, тиха, и не може да има потомство?
Да ли сте знали да мазга није посебна животињска врста, већ – резултат љубави између коња и магарца? Прецизније речено, мазга настаје када се ждребе добије парењем кобиле и магарацa. Њена снага је легендарна. Ова животиња може да носи терет тежи од сопствене тежине, да хода уз планинске стазе где би и коњ поклекао – и све то без много буке.
А где је ту мула?
Збуњени сте разликом? Сасвим оправдано. Док је мазга потомак кобиле и магарца, мула је обрнуто – ждребе добијено од магарице и пастува. Ипак, муле су много ређе, јер су мањих димензија, слабије грађе и мање употребљиве у тешким условима. Тако да, иако су генетски „исто чудо“, мазге су популарније – и познатије.
Зашто су стерилисане од природе?
Највећа мистерија код мазги и мула јесте – неплодност.
Евозбог чега не могу да имају децу. Зато што коњ има 64 хромозома, а магарац 62 – мазга заврши са 63, што је број који не може да се равномерно подели током репродукције. Због тога мазге и муле не могу да имају потомство, осим у изузетно ретким случајевима, који се у науци броје на прсте.
Тврдоглава… или паметна?
Мазге имају репутацију тврдоглавих животиња, али истина је да су заправо – опрезне. За разлику од коња, који се лако уплаши и тргне, мазга неће ни да мрдне ако процени да је пут несигуран. И ту долазимо до мудрости коју сељаци често понављају:
„Коњ трчи у провалију, магарац стане и мисли – а мазга пита: зашто бих уопште ишла тамо?“
Мазга – невидљиви херој прошлог века
Иако данас готово нестаје са наших села, мазга је вековима била ослонац тешког живота: носила је дрва, вукла плуг, извлачила камен из реке. Била је симбол радне снаге, издржљивости и тихе оданости.
Данас је можемо срести још само у причама старијих, понеком планинском засеоку, или туристичким регијама где и даље зна да понесе све – без иједне речи жалбе.
Дакле, следећи пут када чујете да је неко тврдоглав као мазга – можда заправо треба да га похвалите. Јер мазга зна кад треба стати. А то је, признаћете, велика мудрост.
