Велика Госпојина је дан када се обележава успомена на Успење Пресвете Богородице, Мајке Божије, и тренутак када се завршава Госпојински пост.
Док једни одлазе на вашаре, други пале свеће у црквама, а трећи се радују што после дугог поста поново могу да окупе породицу око богате трпезе – сви се сложно сећају да је Велика Госпојина много више од датума у календару. То је дан када се обележава успомена на Успење Пресвете Богородице, Мајке Божије, и тренутак када се завршава Госпојински пост.
За многе домаћице то значи мирис свежег хлеба и босиљка, за вернике молитву у тишини цркве, а за старије људе присећање обичаја из детињства, када се веровало да на овај дан никако не треба узети иглу у руке.
Историјско значење празника
Празник Успења Пресвете Богородице установљен је још у 4. веку, а у нашој традицији је познат као Велика Госпојина. Према предању, Богородица се упокојила у Јерусалиму, у годинама своје зрелости, а апостоли су на чудесан начин дошли да је испрате. Верници верују да је њен одлазак био миран, „као сан“, а три дана касније и телесно је узнета у Царство небеско.
Од тада, хришћански народ овај дан слави са изузетним поштовањем, а у српској традицији остао је као један од најважнијих празника – празник мајки, жена, болесних и свих оних који траже утеху и заштиту.
Обичаји и веровања везани за Велику Госпојину
На Велику Госпојину увек се истиче значај босиљка, који се у народу сматра божјом биљком. Ставља се у јело или пиће, верује се да доноси здравље и штити од зла. Такође, период између Велике и Мале Госпојине (21. септембра) назива се међудневница, када се, према народном веровању, скупљају плодови и лековите траве јер тада имају посебну снагу.
У народу се строго поштује да се на овај дан, као на свако црвено слово, не обављају кућни послови – не пере се веш, не везе, не шије и не ради се иглом. Стари обичаји говоре и да су болесници вођени на изворе лековите воде како би се умили и пронашли исцељење.
Завршетак Госпојинског поста
Један од најснажнијих симбола Велике Госпојине јесте крај Госпојинског поста. Након дана проведених у молитви и уздржању, породице се окупљају око посне трпезе, а вече доноси осећај олакшања и радости. Завршетак поста многи доживљавају као духовно и телесно освежење – тренутак када се улази у нову животну енергију и мир.
У народном предању, овај дан се често описује као „прекретница лета“ – тренутак када се природа полако окреће ка јесени, а људи сабирају снагу за предстојеће месеце.
Празник заједништва и радости
Осим духовног, Велика Госпојина је и друштвени празник. Широм Србије и региона организују се вашари и сабори, који окупљају људе у радости, музици и игри. То је време када се породице окупљају, кумови посећују, а села и градови оживљавају посебним духом заједништва.
Велика Госпојина, дан када се Мајка Божија вазнела на небо, у срцима верника заузима место какво мало који празник има. Она подсећа на снагу молитве, важност породице и веру да увек постоји заштита одозго. За једне је то крај поста, за друге молитва пред фреском у цркви, а за све – дан који враћа мир и осећај повезаности са традицијом.
(Она.рс)
