Oglas
Oglas
· · Коментари: 0

Када треба да верујете ИНТУИЦИЈИ? Психолози открили у којим ситуацијама можете да се ослоните на унутрашњи глас

Људи се углавном слажу да се интуиција односи на мождани процес у коме долази до брзог закључка без прибегавања свесној мисли

1700653337_Foto-Shutterstock-intuicija.jpg
Фото: Схуттерсток
Oglas

Психолози истичу да је интуиција добра у решавању проблема са којима имате много искуства, али може бити прилично лоша у доношењу нових одлука које ваша подсвест не зна, јер увек доноси одлуке на основу прошлих искустава. „Интуиција“ је веома клизав концепт. Њена дефиниција се може проширити тако да укључује скоро све; од урођеног инстинкта, стручног расуђивања до мудрости старог сељака. Људи се углавном слажу да се интуиција односи на мождани процес у коме долази до брзог закључка без прибегавања свесној мисли. Штавише, обично се претпоставља да овај процес црпи информације из огромног складишта сећања ума. И поставља се питање да ли баш увек можемо да верујемо интуицји.

Недостаци интуиције

Брус Хендерсон, оснивач Бостон Цонсултинг Гроуп, можда је то најбоље рекао када је 1977. назвао интуицију „подсвесном интеграцијом свих искустава, услова и знања у животу, укључујући културне и емоционалне предрасуде тог живота“.

Свакако је тачно да је ум диван процесор информација - без његовог скривеног тока прорачуна, били бисмо изгубљени у овом свету. Али такође је тачно, као што је Хендерсон наговестио, да је у питању несавршен процесор. Истраживачи су показали да је наше размишљање подложно разним пристрасностима, предрасудама и грешкама које углавном делују на подсвесном нивоу — другим речима, на нивоу интуиције.

Већу тежину дајемо информацијама које, на пример, потврђују наше претпоставке и предрасуде, а одбацујемо информације које би их довеле у питање. Ми смо такође волимо статус кво, што нас наводи на закључке који оправдавају и одржавају статус кво, а одбија нас све што би узнемирило наше воде.

Суштина је да ако нисмо у контакту са собом, са својим телом, не можемо бити у контакту са својом интуицијом.

 На нас ирационално утиче и прва информација коју добијемо о одређеној теми – она постаје, како кажу истраживачи, „сидро” које одређује и искривљује како обрађујемо све накнадне информације.

Најопаснији од ових недостатака када је у питању интуиција је наша дубоко укорењена потреба да видимо обрасце. Чини се да добро документована способност ума за препознавање образаца лежи у самој сржи интуиције – како мозак синтетише информације из прошлости и користи их да разуме садашњост и предвиди будућност. Али то нас може довести у невоље.

Истраживачи су показали да је наша несвесна жеља да препознамо обрасце толико јака да их рутински опажамо тамо где заправо не постоје. Када се суочимо са новом појавом, наш мозак покушава да је категоризује на основу наших претходних искустава, како би је уклопио у један од образаца сачуваних у нашим сећањима. Проблем је у томе што приликом прилагођавања неизбежно филтрирамо управо оно што чини феномен новим и журимо да рециклирамо решења из прошлости.

Што је ситуација компликованија и сложенија, интуиција постаје све више обмањујућа. У заиста хаотичном окружењу, последња ствар коју желите да урадите је да покушате да користите интуицију.

 Овај инстинкт, за који се чини да је еволуцијом уграђен у наше размишљање, изузетно је користан у ситуацијама живота или смрти где су фине разлике ирелевантне. Када смо је човек живео у пећини вероватно је било много ефикасније да након што је сведочио како му саплеменика прождире животиња, побегне од било које животиње. Ако бисте могли да приуштите да тачно анализирате ситуацију у то време, ризиковали бисте. Али данас више нисмо пећински људи. Интуиција није средство за процену сложености, већ за њено игнорисање. Интуиција може бити драгоцена ако сте ватрогасац у запаљеној згради или војник на бојном пољу. У сложеним ситуацијама важни су мали детаљи и фине разлике - и често су разлика између успеха и неуспеха.

Што је ситуација компликованија и сложенија, интуиција постаје све више обмањујућа. У заиста хаотичном окружењу, последња ствар коју желите да урадите је да покушате да користите интуицију.

Када није добра идеја да следите своју интуицију?

Ако смо под стресом, узнемирени, узнемирени, расејани, онда сигурно немамо добар контакт са самим собом и немамо приступ интуицији, или можемо да осетимо само лажну интуицију засновану на нашој подсвести. Због тога је важно узети у обзир савете и ставове других приликом доношења одлука. Интуиција вам може пружити драгоцене увиде, али је такође важно да размотрите потенцијалне последице својих поступака и одмерите их у односу на ваше вредности и циљеве.

Увек је добра идеја прикупити што више информација и размислити о својој одлуципре него што предузмете акцију.

Такође може бити од помоћи да разговарате са професионалним пријатељем или пријатељем од поверења за додатну перспективу.

Понекад интуиција није прави одговор, али реално размишљајте о могућим исходима како бисте доносили мудре одлуке због којих нећете пожалити.

Суштина је да ако нисмо у контакту са собом, са својим телом, не можемо бити у контакту са својом интуицијом. Проблем је у томе што тога обично нисмо ни свесни и тако често верујемо лажној интуицији заснованој на нашој подсвести и прошлим искуствима - укључујући трауме.

БОНУС ВИДЕО:

 

 

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas