Иако је овај обичај стар вековима, многи и данас нису сигурни како се правилно поступа са славском свећом када прође слава.
Да ли је треба угасити као сваку другу, или постоји посебан, стари начин који су наши преци преносили с колена на колено?
У народној и православној традицији свака радња током крсне славе има своје значење, па тако ни гашење славске свеће није само симболичан чин. Верује се да начин на који се свећа угаси доноси мир, здравље и напредак домаћину и његовој породици.
Најбоље је да славска свећа буде од правог воска, јер се он спорије и равномерније топи, а пламен дуже траје. Дужина свеће зависи од могућности домаћина – у црквеним продавницама најчешће се могу наћи оне дуге између 50 и 60 центиметара.
Традиционално се свећа украшава папирним украсом, који уједно спречава да восак капље по столњаку, док многи данас додају и сличицу свеца заштитника.
Паљење славске свеће
Према обичају, домаћин пали славску свећу непосредно пре ломљења колача. Пре тога би требало да се прекрсти, помоли, помене Бога и свеца кога слави, пољуби свећу и тек тада запали њен пламен.
Гашење славске свеће
Свећа би требало да гори током читавог дана, све док славље траје. Када дође тренутак да се угаси, домаћин се прексти, узима чашу са вином и сипа неколико капи на пламен. Вино ће тихо угасити свећу, а тај чин симболизује благослов и захвалност.
Чување славске свеће
После славе, многе домаћице чувају славску свећу у фиоци и пале је приликом породичних молитви током године.Неки је носе у цркву следеће године, пре литургије, и тамо је запале у знак захвалности.
Оба обичаја су исправна – важно је само да се свећа гаси и чува с поштовањем.
Славска свећа се може упалити и када свештеник долази да свети водицу пред Ускрс, али и у тешким тренуцима, када желимо да се помолимо свом свецу заштитнику и пронађемо унутрашњи мир.
Тада њен пламен, макар и мали, уноси топлину и наду у сваки дом.
(Лепа и срећна)
