Iako je ovaj običaj star vekovima, mnogi i danas nisu sigurni kako se pravilno postupa sa slavskom svećom kada prođe slava.
Da li je treba ugasiti kao svaku drugu, ili postoji poseban, stari način koji su naši preci prenosili s kolena na koleno?
U narodnoj i pravoslavnoj tradiciji svaka radnja tokom krsne slave ima svoje značenje, pa tako ni gašenje slavske sveće nije samo simboličan čin. Veruje se da način na koji se sveća ugasi donosi mir, zdravlje i napredak domaćinu i njegovoj porodici.
Najbolje je da slavska sveća bude od pravog voska, jer se on sporije i ravnomernije topi, a plamen duže traje. Dužina sveće zavisi od mogućnosti domaćina – u crkvenim prodavnicama najčešće se mogu naći one duge između 50 i 60 centimetara.
Tradicionalno se sveća ukrašava papirnim ukrasom, koji ujedno sprečava da vosak kaplje po stolnjaku, dok mnogi danas dodaju i sličicu sveca zaštitnika.
Paljenje slavske sveće
Prema običaju, domaćin pali slavsku sveću neposredno pre lomljenja kolača. Pre toga bi trebalo da se prekrsti, pomoli, pomene Boga i sveca koga slavi, poljubi sveću i tek tada zapali njen plamen.
Gašenje slavske sveće
Sveća bi trebalo da gori tokom čitavog dana, sve dok slavlje traje. Kada dođe trenutak da se ugasi, domaćin se preksti, uzima čašu sa vinom i sipa nekoliko kapi na plamen. Vino će tiho ugasiti sveću, a taj čin simbolizuje blagoslov i zahvalnost.
Čuvanje slavske sveće
Posle slave, mnoge domaćice čuvaju slavsku sveću u fioci i pale je prilikom porodičnih molitvi tokom godine.Neki je nose u crkvu sledeće godine, pre liturgije, i tamo je zapale u znak zahvalnosti.
Oba običaja su ispravna – važno je samo da se sveća gasi i čuva s poštovanjem.
Slavska sveća se može upaliti i kada sveštenik dolazi da sveti vodicu pred Uskrs, ali i u teškim trenucima, kada želimo da se pomolimo svom svecu zaštitniku i pronađemo unutrašnji mir.
Tada njen plamen, makar i mali, unosi toplinu i nadu u svaki dom.
(Lepa i srećna)
