Naizgled jednostavno pitanje „Kako si?“ često dobija još jednostavniji odgovor – „Dobro“.
I dok neki ljudi bez mnogo razmišljanja započinju dugu priču o svom danu, drugi se zaustavljaju na jednoj reči, čak i kada prolaze kroz težak period. Iza takvog odgovora ne mora da se krije ravnodušnost ili nedostatak poverenja. Ponekad je to način na koji osoba čuva svoju privatnost, kontroliše emocije i bira kome će otkriti ono što zaista oseća.
LJudi koji često odgovaraju sa „dobro“ mogu biti veoma samostalni i naviknuti da se sami nose sa svojim problemima. Ne žele da opterećuju druge svojim brigama, ne osećaju potrebu da svaku emociju pretvore u razgovor ili jednostavno ne vole površna pitanja na koja se očekuje iskren odgovor. Kod nekih je to i naučeni obrazac ponašanja, odrastali su uz uverenje da svoje teškoće treba da rešavaju sami. Ipak, važno je ne donositi zaključke samo na osnovu jedne reči. Nekada „dobro“ zaista znači da je sve u redu, a nekada je to samo najkraći način da se razgovor nastavi bez otvaranja ličnih tema.
Još jedna osobina koja se može povezati sa ovakvim odgovorom jeste potreba da sami biraju kada će i sa kim razgovarati o svojim osećanjima. Takvi ljudi često pažljivo procenjuju sagovornike i ne otvaraju se svakome, jer im je važnije da imaju nekoliko iskrenih odnosa nego da svoje misli dele sa svima. To ne znači da su hladni ili zatvoreni, već da bliskost za njih podrazumeva poverenje i osećaj sigurnosti. Kada nekome konačno kažu da im nije dobro, to često znači da tu osobu doživljavaju kao nekoga pred kim ne moraju da glume da je sve u redu.
(Sensa)
