Кад желимо некоме да ставимо до знања колико нам није раван, у српском језику имамо јасну и оштру меру: „Ниси ми ни до колена.“
То није само израз, већ став. Наш човек тиме поручује: „Нисмо истог кова. Немој ни да покушаваш да се поредиш.“ Ипак, испоставља се да смо ми — колико год тај израз звучао надмоћно — још и великодушни. Јер док ми некоме дамо до колена да приђе, Руси и Шпанци не допуштају ни до потпетица. Њихова порука је кратка: „Ниси ни близу моје пете.“ Тај не може ни траг да ти прати, камоли раме да ти парира.
Французи су привидно блажи, али иронија у њиховом тону често боли више. Код њих се каже: „Он није ни до скочног зглоба.“ И то само ако успе да допре — што често није случај.
Италијани немају ни трунку стрпљења. Они кажу: „Не бих му ни пертле дао да ми веже.“ У преводу — ниси вредан ни за најмању животну корист. Твоја безначајност је практично апсолутна.
Енглези имају своју господску верзију презира: „He’s not fit to hold a candle to him.“ — Ни свећу не заслужује да му држи. То значи да ни да му осветли пут, ни да стоји у истој просторији. Далеко је испод.
Немци су врло конкретни и историјски утемељени. Код њих је неко: „Nicht wert, ihm Wasser zu reichen.“ — Ни воде му није вредан пружити. Израз води порекло из доба када су слуге господарима доносиле воду за прање руку. Ни толико није вредан — баш ништа.
А шта кажу Кинези?
Они не морају ништа да кажу. Тамо такви могу само да гледају у прашину коју за собом оставља онај ко им је надмоћнији у свему. И то не зато што су понижени — него зато што се тај већ давно изгубио у даљини, а они остали уместо у сенци — у прашини.
Језици имају своје нијансе, али и заједничку поруку: Постоје они који су изнад. И постоје они који то никада неће бити.
БОНУС ВИДЕО
