Kad želimo nekome da stavimo do znanja koliko nam nije ravan, u srpskom jeziku imamo jasnu i oštru meru: „Nisi mi ni do kolena.“
To nije samo izraz, već stav. Naš čovek time poručuje: „Nismo istog kova. Nemoj ni da pokušavaš da se porediš.“ Ipak, ispostavlja se da smo mi — koliko god taj izraz zvučao nadmoćno — još i velikodušni. Jer dok mi nekome damo do kolena da priđe, Rusi i Španci ne dopuštaju ni do potpetica. NJihova poruka je kratka: „Nisi ni blizu moje pete.“ Taj ne može ni trag da ti prati, kamoli rame da ti parira.
Francuzi su prividno blaži, ali ironija u njihovom tonu često boli više. Kod njih se kaže: „On nije ni do skočnog zgloba.“ I to samo ako uspe da dopre — što često nije slučaj.
Italijani nemaju ni trunku strpljenja. Oni kažu: „Ne bih mu ni pertle dao da mi veže.“ U prevodu — nisi vredan ni za najmanju životnu korist. Tvoja beznačajnost je praktično apsolutna.
Englezi imaju svoju gospodsku verziju prezira: „He’s not fit to hold a candle to him.“ — Ni sveću ne zaslužuje da mu drži. To znači da ni da mu osvetli put, ni da stoji u istoj prostoriji. Daleko je ispod.
Nemci su vrlo konkretni i istorijski utemeljeni. Kod njih je neko: „Nicht wert, ihm Wasser zu reichen.“ — Ni vode mu nije vredan pružiti. Izraz vodi poreklo iz doba kada su sluge gospodarima donosile vodu za pranje ruku. Ni toliko nije vredan — baš ništa.
A šta kažu Kinezi?
Oni ne moraju ništa da kažu. Tamo takvi mogu samo da gledaju u prašinu koju za sobom ostavlja onaj ko im je nadmoćniji u svemu. I to ne zato što su poniženi — nego zato što se taj već davno izgubio u daljini, a oni ostali umesto u senci — u prašini.
Jezici imaju svoje nijanse, ali i zajedničku poruku: Postoje oni koji su iznad. I postoje oni koji to nikada neće biti.
BONUS VIDEO
