Фрида Кало и Диего Ривера су кроз љубав и уметност пролазили кроз бурне тренутке, а њихова веза оставила је снажан траг у уметничком свету.
Љубавна прича Фриде Кало и Дијега Ривере била је страствена, бурна и пуна контрадикција. Упознали су се када је она била млада и тек започињала свој уметнички пут, а он већ славан сликар, много старији од ње.
Венчали су се 1929. године и од самог почетка њихова веза била је мешавина огромне љубави, уметничке инспирације и честих сукоба, јер су обоје били снажне личности и често неверни једно другом.
Ипак, упркос разводима, помирењима и болним издајама, остали су нераскидиво повезани, Ривера је био Фридин „највећи љубавник и највећа рана“, а она његова муза која је из бола и страсти стварала своја најпознатија дела.
Након њихове љубави остало је писмо које му је ова велика уметница написала, а у којем ће се они који су имали тужне љубави лако пронаћи:
„Не тражим од тебе да ме пољубиш, да ми се не извињаваш кад помислим да си погрешио.
Нец́у ни тражити да ме загрлиш када ми је најпотребније.
Не тражим од тебе да ми кажеш колико сам лепа чак и ако је лаж, или да ми напишеш било шта лепо.
Нец́у ни тражити да ме зовеш да ми кажеш какав ти је био дан, или да ми кажеш да ти недостајем.
Нец́у да тражим од тебе да ми захвалиш за све што радим за тебе, или да бринеш за мене када сам лоше, и наравно, нец́у тражити од вас да ме подржавате у мојим одлукама, па чак ни да слушате када имам хиљаду прича да вам испричам.
Нец́у ништа тражити од тебе, чак ни да заувек будеш поред мене.
Јер ако морам да те питам, онда то више не желим“.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
