Има га свуда. Овај сендвич, направљен од белог исеченог хлеба и пуњен слатким или сланим састојцима, један је од најпопуларнијих производа у јапанским конбинијима, практичним и карактеристичним јапанским продавницама које раде 24 сата дневно
Међутим, иако сандо сада носи ауру јапанске оригиналности, његова историја је уско повезана са западним присуством, посебно португалским и холандским, на јапанском тлу. У ствари, јапанска реч за хлеб, "пан" потиче од португалске речи пао.
Прочитајте још: Укус који ће вас РАСПАМЕТИТИ! Рецепт за домаћи сладолед од ЛАВАНДЕ и ЧАЈА
Сандос, како се у Јапану зову сендвичи, може се наћи у делу јапанске хране познатом као јошоку кухиња. Јошоку (буквално „западна храна”) се појавио током и након Меиџи периода на прелазу векова, који је означио крај феудалног друштва и започео еру вестернизације у Јапану.
1850-их, западни ресторани су припремали класичне сендвиче и кафу за странце који живе у Јокохами, Токију, Осаки и Кобеу. Деценијама касније, локално становништво стекло је укус за сендвиче, о чему сведоче прве бенто кутије сендвича продате 1899. на станици Одавара у Канагави.
Прочитајте још: Пет тајних врата КОЈА НЕ СМЕЈУ БИТИ ОТВОРЕНА! Грађевине које крију проклетства и данас стоје (ФОТО)
Данас се сендвичи могу наћи широм земље, са сланим или слатким филовима, који су класични и истински јапански. Постоје различите врсте сандоса: слатки у којима је сезонско воће деликатно исечено по дужини на врх шлага или слано као што је чувени тамаго сандо или сендвич са салатом од јаја.
Било да су слатки или слани, сви сандоси имају једну заједничку ствар: њихову уредну, савршено геометријску презентацију, која их чини геометријским и укусним делима јестиве уметности.
БОНУС ВИДЕО:
