Oglas
· · Komentari: 0

Sando, senvič koji Japanci OBOŽAVAJU! Kupuje se na svakom ćošku i sigurno ste ga bar nekad probali (FOTO)

Ima ga svuda. Ovaj sendvič, napravljen od belog isečenog hleba i punjen slatkim ili slanim sastojcima, jedan je od najpopularnijih proizvoda u japanskim konbinijima, praktičnim i karakterističnim japanskim prodavnicama koje rade 24 sata dnevno

1655375619_____________________________________________________________________________05500080005464.jpg
Foto: Printskrin/Jutjub
Oglas

Međutim, iako sando sada nosi auru japanske originalnosti, njegova istorija je usko povezana sa zapadnim prisustvom, posebno portugalskim i holandskim, na japanskom tlu. U stvari, japanska reč za hleb, "pan" potiče od portugalske reči pao.

Pročitajte još: Ukus koji će vas RASPAMETITI! Recept za domaći sladoled od LAVANDE i ČAJA

Sandos, kako se u Japanu zovu sendviči, može se naći u delu japanske hrane poznatom kao jošoku kuhinja. Jošoku (bukvalno „zapadna hrana”) se pojavio tokom i nakon Meidži perioda na prelazu vekova, koji je označio kraj feudalnog društva i započeo eru vesternizacije u Japanu.

1850-ih, zapadni restorani su pripremali klasične sendviče i kafu za strance koji žive u Jokohami, Tokiju, Osaki i Kobeu. Decenijama kasnije, lokalno stanovništvo steklo je ukus za sendviče, o čemu svedoče prve bento kutije sendviča prodate 1899. na stanici Odavara u Kanagavi.

Pročitajte još: Pet tajnih vrata KOJA NE SMEJU BITI OTVORENA! Građevine koje kriju prokletstva i danas stoje (FOTO)

Danas se sendviči mogu naći širom zemlje, sa slanim ili slatkim filovima, koji su klasični i istinski japanski. Postoje različite vrste sandosa: slatki u kojima je sezonsko voće delikatno isečeno po dužini na vrh šlaga ili slano kao što je čuveni tamago sando ili sendvič sa salatom od jaja.

Bilo da su slatki ili slani, svi sandosi imaju jednu zajedničku stvar: njihovu urednu, savršeno geometrijsku prezentaciju, koja ih čini geometrijskim i ukusnim delima jestive umetnosti.

BONUS VIDEO:

 
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Pošalji komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas