Захваљујући остацима људских скелета, антрополози могу да утврде са којим болестима су се суочавали древни људи који су живели на простору Србије.
Биоархеолошка истраживања древних популација допуњавају наша сазнања о начину и условима живота прошлих заједница, али пре свега о њиховом здравственом статусу и исхрани.
Какав је био животни стандард у средњем веку?
Средњи век је период у коме су харале бројне болести (куга, лепра, сифилис, мале богиње и сл.), а исхрана тадашњих становника, чији је највећи део популације чинио сеоско становништво, била је углавном базирана на већем уносу угљених хидрата, а послови којима су се бавили захтевали су већу физичку активност (рад на пољу, у руднику).
Од 1406. године у Србији се оснивају многе болнице за губавце
Прочитајте још: ОД ПРВЕ ПРОДАТЕ СЛИКЕ КУПИО ЈЕ ПАТИКЕ: Кад видите његове радове, биће вам јасно због чега су се нашли у Лувру (ФОТО)
Густина насељености и збијеност кућа, нехигијенски услови живота, живот у близини или са домаћим животињама испод истог крова (или у истој просторији), ширење зараза, тежак физички рад на пољу, стална ратовања и велика смртност деце су нека од карактеристика средњовековног начина живота.
Виши статус имао је бољу исхрану, богату протеинима из животињског меса, млечних производа, али и већи унос витамина из воћа и поврћа.
Бољом хигијеном могли су да спрече појаву болести, али и да их лече будући да су на дворовима постојали учени људи и „лекари“.
Куга харала по Србији
Велика смртност од куге током XВ века погодила је и велике центре као што су Ново Брдо, Рудник и Сребреница. Куга се поново вратила Отоманском опсадом Београда 1456. године.Поред куге, константна опасност претила је од малих богиња, која је такође убила хиљаде. Лепра је била друга озбиљна неизлечива болест средњовековног човека, која се завршавала дуготрајном смрћу.
Болести у средњовековној Србији
Болести које су захватиле становнике у средњем веку у Србији, спадају у оне најгоре, као што су куга, лепра, беснило, мале богиње.
Било је и оних мало мање опасних, као што су болести црева, шуга, маларија, као и многе друге које су забележене у историјским изворима.
Без сумње, ове болести, заједно са лошом исхраном и животним условима, допринеле су кратком веку људи који су тада живели.
Болести које погађају скелет
Међутим, ове посебне болести (нпр. куга) нападају само мека ткива и не остављају скелетне доказе о њиховом присуству. Од заразних болести које погађају скелет, у српским историјским документима има свега неколико забележених.
Венерички сифилис и начин његовог преношења помиње се први пут у 15. веку у српском преводу латинског фармаколошког текста Либер де симплици медицина дицтус Цирца Инстанс.
Ендемска маларија и њено лечење описани су у Хиландарском медицинском кодексу, медицинском рукопису написаном у 14–15. веку. У овој истој хроници се спомиње да је губа (лепра) на Балкану дошла пре 9. века нове ере, а од 1406. године у средњовековној Србији основане су многе болнице за губавце.
Извор: свеоархеологији.цом
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
