Jesenji Krstovdan, veliki pravoslavni praznik, obeležava se 27. septembra u znak sećanja na pronalaženje Časnog krsta na Golgoti i njegov povratak iz Persije u Jerusalim.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernice slave sutra, 27. septembra, jesenji Krstovdan, odnosno Vozdviženje Časnog krsta. Veliki praznik koji je u crkvenom kalandaru obeležen crvenim slovom, obeležava se u spomen na dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim.
Krstovdan se slavi dva puta godišnje. Jesenji Krstovdan obeležava se 27. septembra, a 18. januara zimski, u znak sećanja na prve hrišćane i krštenje Isusa Hrista u reci Jordan.
U stara vremena ljudi su na Krstovdan strogo postili, na hlebu i vodi, ali se jelo i grožđe, što je i danas običaj, dok je drugo voće bilo zabranjeno. O značaju ovog običaja svedoči i narodna poslovica: "Ko se krstom krst, taj Krstovdan posti!". U nekim srpskim selima održavali su se na veliki praznik vašari, a ovaj dan prate i drugi običaji.
Prema starom običaju, na jesenji Krstovdan se stoka premazuje katranom u znaku krsta da bi se zaštitila od bolesti. U selima su se isplaćivali takozvani poljaci, koji su čuvali polja od Đurđevdana do Krstovdana, terali ptice i naplaćivali globe od onih čija je stoka pravila štetu na tuđim njivama. Isplaćivalo se onoliko koliko je bilo dogovoreno o Đurđevdanu.
Narodno verovanje kaže da se na Krstovdan zmije povlače na počinak i da ih od tada više nema. Veruje se da treba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se stablo što više razgranalo.
Jedan od najlepših običaja koji se vezuju za jesenji Krstovdan jeste tradicija branja i osvećenje bosiljka. Ta biljka je u našem narodu poznata kao božja i veoma je važna za tradicionalne običaje. Kažu da se prvo sadi bosiljak, pa tek onda druge biljke i cveće.
Zato bi 27. septembra u kuću trebalo uneti malo bosiljka, za uspeh i zdravlje cele porodice. Bosiljak se kači na ikonu da cela godina ne bi išla naopako, a smatra se da je dobro popiti i čaj od bosiljka.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Da li se posti na jesenji Krstovdan
Na sutrašnji praznik je post obavezan. I nije u pitanju samo telesno odricanje od hrane životinjskog porekla, već i duhovni napor usmeren ka unutrašnjem miru. Krstovdan podstiče na razmišljanje o moralnim vrednostima i čistoti uma i tela.
Duhovni post podrazumeva uzdržavanje od negativnih misli i dela, dok telesni zahteva ishranu na vodi, bez namirnica životinjskog porekla, čak i ulja. Jedno voće ima posebnu simboliku.
Grožđe se 27. septembra jede kao simbol slatke pobede, plodnosti i obilja. Veruje se da oni koji ga konzumiraju na jesenji Krstovdan privlače sreću i prosperitet u svoj život.
Vreme na jesenji Krstovdan
Uvreženo je mišljenje da vremenski uslovi na jesenji Krstovdan donose posebno predskazanje:
– Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom.
– Ako je suvo, naredna godina će biti sušna.
– Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.
– Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.
– Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.
– Posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar.
– Septembarska kiša doneće zlato njivama, a otrov vinogradima.
– Kakav septembar oko Krstovdana, takav nas očekuje mart naredne godine.
Tu je i običaj vezan za dugovanja. Vraćanje dugova na jesenji Krstovdan je običaj koji simbolizuje moralnu čistotu i poštovanje prema bližnjima. To je gest koji oslobađa od tereta i stvara harmoniju u međuljudskim odnosima.
Krstovdan je dan kada se vernici podsećaju na snagu vere i tradicije, uz običaje koji neguju duhovnost i zajedništvo.
(BlicŽena)
BONUS VIDEO:
