Десанка Максимовић је годинама радила као наставник у гимназији у Обреновцу, затим у Трећој женској гимназији у Београду.
Десанка Максимовић је с толиком љубављу и добротом писала о свету, о природи, о људима - да би највећи циник заволео живот само читајући њене песме, приче и романе.
Десанка је годинама радила као учитељица, а касније и наставница, а о томе зашто никад својим ђацима није давала јединице овако је причала:
- Нисам се радовала и нисам ни давала јединице ђацима. Него сам пустила ђака да сутрадан или прекосутра каже оно што сам задала. Не мора неко знати знање, оно, данас, може га знати и после три дана.
Ја нисам била тако глупа да захтевам од детета да мора "оног" дана. Знање је знање макар се стекло и после пет дана.
И могла сам, и волела сам, и хтела сам да сачекам дете да научи.
Некоме је мама болесна, некоме је тата отишао на операцију, неко је био истучен ујутру што није опрао зубе...И како ће он мени лепо одговарати... Па га ја причекам, да све те невоље домаће прођу, па да га онда питам... У том погледу сам била не блага, него нормална - испричала је својевремено Десанка Максимовић.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ