Одговор се крије у самој природи времена
Земља обиђе Сунце за приближно 365 дана и шест сати, што значи да једна „права“ година траје око 365,2422 дана. Ако би свака календарска година имала тачно 365 дана, с временом би се календар све више разилазио са стварним годишњим добима. За само 100 година, каснио би готово 25 дана – лето би почињало у јулу, а Божић би нашао усред јесени.
Овај проблем први су покушали да реше стари Римљани. Јулије Цезар је 45. године пре нове ере увео Јулијански календар, по коме је свака четврта година била преступна. Тај систем је увео додатни дан сваке четврте године, што је годину продужавало на 366 дана. Ипак, Јулијански календар је претпостављао да година траје 365,25 дана – што је мало више него што стварно траје.
Временом се и та малена разлика накупљала, па је у 16. веку папа Гргур XIII реформисао календар. Тако је 1582. године настао Грегоријански календар, који користимо и данас. Нови систем увео је прецизнија правила: година је преступна ако је дељива са 4, али ако је дељива са 100 није. Осим ако је дељива и са 400 – онда јесте. На пример, 2000. година је била преступна, али 1900. није, иако је такође дељива са 4.
