Odgovor se krije u samoj prirodi vremena
Zemlja obiđe Sunce za približno 365 dana i šest sati, što znači da jedna „prava“ godina traje oko 365,2422 dana. Ako bi svaka kalendarska godina imala tačno 365 dana, s vremenom bi se kalendar sve više razilazio sa stvarnim godišnjim dobima. Za samo 100 godina, kasnio bi gotovo 25 dana – leto bi počinjalo u julu, a Božić bi našao usred jeseni.
Ovaj problem prvi su pokušali da reše stari Rimljani. Julije Cezar je 45. godine pre nove ere uveo Julijanski kalendar, po kome je svaka četvrta godina bila prestupna. Taj sistem je uveo dodatni dan svake četvrte godine, što je godinu produžavalo na 366 dana. Ipak, Julijanski kalendar je pretpostavljao da godina traje 365,25 dana – što je malo više nego što stvarno traje.
Vremenom se i ta malena razlika nakupljala, pa je u 16. veku papa Grgur XIII reformisao kalendar. Tako je 1582. godine nastao Gregorijanski kalendar, koji koristimo i danas. Novi sistem uveo je preciznija pravila: godina je prestupna ako je deljiva sa 4, ali ako je deljiva sa 100 nije. Osim ako je deljiva i sa 400 – onda jeste. Na primer, 2000. godina je bila prestupna, ali 1900. nije, iako je takođe deljiva sa 4.
