Месо је основна намирница у многим исхранама и одличан је извор протеина, гвожђа, витамина Б12 и других важних нутријената. Ипак, месо, укључујући и живину и рибу, често садржи штетне бактерије и вирусе који могу изазвати тровање храном, па се зато сматра намирницом високог ризика.
У појединим културама, као што је случај на Карибима, прање меса се сматра показатељем чистоће у кухињи. У ту сврху најчешће се користи лимунов сок или бели сирћетни раствор. Међутим, поставља се питање – да ли је овај поступак заиста безбедан и користан?
Шта значи „прање меса“?
Прање меса подразумева испирање исечених или целих комада меса под млазом воде како би се уклониле нечистоће или остаци масноће и коже. Понекад се месо претходно потапа у воду помешану са сирћетом или лимуновим соком, а затим се испира, зачини и тек онда кува или замрзава.
Ова пракса потиче из културних обичаја у неким земљама, али и од услова у којима се месо купује. На пример, у земљама у развоју месо се често набавља на пијацама где се животиње кољу непосредно пре продаје. У таквим околностима прање меса је уобичајено како би се испрала крв или евентуални остаци костију настали приликом клања.
Прање меса водом или киселим раствором
Сирово месо, живина и риба могу бити контаминирани бактеријама и вирусима опасним по здравље. Најчешћи узрочници тровања храном су Салмонелла, Листериа, Цампyлобацтер, Е. цоли, али и вируси попут норовируса и хепатитиса А.
Центар за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) упозорава да прање меса заправо може раширити бактерије по судопери, радним површинама и прибору. На тај начин повећава се ризик да се контаминирају намирнице које се једу сирове, попут воћа или салате, наводи се у научном истраживању „Хеалтхлине„.
Студије показују да киселина, попут сирћета или лимуновог сока, може смањити количину бактерија на површини меса, док обична вода не уклања довољно патогена и додатно шири контаминацију по кухињи. Због тога стручњаци истичу да је далеко сигурније потпуно избегавати прање меса.
Најчешће коришћена кисела средства
Бели сирћетни раствор – садржи сирћетну киселину која може успорити раст бактерија на говедини, пилетини и пачетини.
Сок од лимуна или лимете – често се користи у карипској кухињи и даје месу свеж мирис.
Натријум-хидроксид (НаОХ) – користи се у прехрамбеној индустрији за уклањање бактерија, али није намењен за кућну употребу.
Ипак, и даље није доказано да ова средства уништавају вирусе, па је једина поуздана метода да месо буде безбедно – темељно термичко обрађивање.
Правила безбедног руковања храном
Најбољи начин да заштитите себе и укућане је да се придржавате основних правила хигијене:
Перите руке и површине – најмање 20 секунди топлом водом и сапуном.
Раздвајајте сирове и готове намирнице – како би се спречила укрштена контаминација.
Добро термички обрадите месо – свака врста има препоручену унутрашњу температуру за безбедну конзумацију.
Одмах чувајте у фрижидеру – месо треба брзо охладити и правилно одмрзавати (у фрижидеру, хладној води или микроталасној).
(Директно)
