Meso je osnovna namirnica u mnogim ishranama i odličan je izvor proteina, gvožđa, vitamina B12 i drugih važnih nutrijenata. Ipak, meso, uključujući i živinu i ribu, često sadrži štetne bakterije i viruse koji mogu izazvati trovanje hranom, pa se zato smatra namirnicom visokog rizika.
U pojedinim kulturama, kao što je slučaj na Karibima, pranje mesa se smatra pokazateljem čistoće u kuhinji. U tu svrhu najčešće se koristi limunov sok ili beli sirćetni rastvor. Međutim, postavlja se pitanje – da li je ovaj postupak zaista bezbedan i koristan?
Šta znači „pranje mesa“?
Pranje mesa podrazumeva ispiranje isečenih ili celih komada mesa pod mlazom vode kako bi se uklonile nečistoće ili ostaci masnoće i kože. Ponekad se meso prethodno potapa u vodu pomešanu sa sirćetom ili limunovim sokom, a zatim se ispira, začini i tek onda kuva ili zamrzava.
Ova praksa potiče iz kulturnih običaja u nekim zemljama, ali i od uslova u kojima se meso kupuje. Na primer, u zemljama u razvoju meso se često nabavlja na pijacama gde se životinje kolju neposredno pre prodaje. U takvim okolnostima pranje mesa je uobičajeno kako bi se isprala krv ili eventualni ostaci kostiju nastali prilikom klanja.
Pranje mesa vodom ili kiselim rastvorom
Sirovo meso, živina i riba mogu biti kontaminirani bakterijama i virusima opasnim po zdravlje. Najčešći uzročnici trovanja hranom su Salmonella, Listeria, Campylobacter, E. coli, ali i virusi poput norovirusa i hepatitisa A.
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) upozorava da pranje mesa zapravo može raširiti bakterije po sudoperi, radnim površinama i priboru. Na taj način povećava se rizik da se kontaminiraju namirnice koje se jedu sirove, poput voća ili salate, navodi se u naučnom istraživanju „Healthline„.
Studije pokazuju da kiselina, poput sirćeta ili limunovog soka, može smanjiti količinu bakterija na površini mesa, dok obična voda ne uklanja dovoljno patogena i dodatno širi kontaminaciju po kuhinji. Zbog toga stručnjaci ističu da je daleko sigurnije potpuno izbegavati pranje mesa.
Najčešće korišćena kisela sredstva
Beli sirćetni rastvor – sadrži sirćetnu kiselinu koja može usporiti rast bakterija na govedini, piletini i pačetini.
Sok od limuna ili limete – često se koristi u karipskoj kuhinji i daje mesu svež miris.
Natrijum-hidroksid (NaOH) – koristi se u prehrambenoj industriji za uklanjanje bakterija, ali nije namenjen za kućnu upotrebu.
Ipak, i dalje nije dokazano da ova sredstva uništavaju viruse, pa je jedina pouzdana metoda da meso bude bezbedno – temeljno termičko obrađivanje.
Pravila bezbednog rukovanja hranom
Najbolji način da zaštitite sebe i ukućane je da se pridržavate osnovnih pravila higijene:
Perite ruke i površine – najmanje 20 sekundi toplom vodom i sapunom.
Razdvajajte sirove i gotove namirnice – kako bi se sprečila ukrštena kontaminacija.
Dobro termički obradite meso – svaka vrsta ima preporučenu unutrašnju temperaturu za bezbednu konzumaciju.
Odmah čuvajte u frižideru – meso treba brzo ohladiti i pravilno odmrzavati (u frižideru, hladnoj vodi ili mikrotalasnoj).
(Direktno)
