Начин на који вриштимо је сигнал којим изражавамо одређену емоцију.
Стручњаци са Универзитета у Цириху су у овогодишњем истраживању ндентификовали најмање шест различитих психо-акустичних позитивних и негативних врста вриштања која се деле на "алармантне" (позивају у помоћ) и "неалармантне" (сигнализирају на нешто што је емотивно веома важно).
Прочитајте још: ГОВОРИТЕ У СНУ? Ево шта би то могло да значи
То су:
- Бес (негативно алармантно вриштање)
- Страх (негативно алармантно вриштање)
- Бол (негативно алармантно вриштање)
- Екстремна радост (позитивно неалармантно вриштање - сигнализација)
- Интензивно задовољство (позитивно неалармантно вриштање - сигнализација)
- Туга (очајничко неалармантно вриштање).
Када су испитаници чули сваку од шест врста вриштања, снимци мозга су показали да су брже, тачније и с већом неуронском осетљивошћу реаговали на позитивно неалармантно вриштање, него на алармантно (упозоравајуће).
Врисак најтачније открива емоцију
- Док је вриштање које упозорава на узбуну (од боли, љутње или страха) углавном изазивало мању реакцију у мозгу, вриштање из задовољства, због туге или радости показало је већу активацију у мозгу, посебно у десној хемисфери, где се налази слушни кортекс ниског и високог нивоа - објаснили су аутори студије.
Људи реагују брже када чују да неко вришти.
Истраживачи претпостављају да људи реагују брже, прецизније и с већом осетљивошћу на неалармантно и позитивно вриштање јер такви крикови изгледа имају већи значај у људским социобиолошким интеракцијама, него они који упозоравају на опасност.
Прочитајте још: Девет знакова да ста ПОД СТРЕСОМ, а да то ни не знате!
Мозак открива опасност кроз звук
Швајцарска студија је показала да је комуникативна природа људских врисака разноврснија него што се претпостављало. Чини се да се позитивно вриштање без аларма, којим се изражава интензивно задовољство или крајња радост, у људском мозгу перципира и обрађује ефикансије од "СОС" крикова.
- Резултати наше студије изненађују у смислу да истраживачи обично претпостављају да је људски когнитивни систем посебно подешен да открива сигнале опасности и претње у околини као механизам преживљавања - закључују стручњаци.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
