У ноћи између суботе и недеље вратићемо сатове сат уназад како бисмо завршили летње рачунање времена. Овај повратак се технички изједначава са потенцијалним додатним сатом сна, међутим, ресетовање није тако лако за наше унутрашње сатове, тачније циркадијални ритам.
Здравље и померање сата
Стварање десинхронизације наших телесних сатова два пута годишње повезана је са повећаним здравственим ризицима као што су депресија, гојазност, срчани удар, па чак и настајање саобраћајних несереће.
Могло би се рећи да ће нам додатни сат значити, дуже ћемо спавати, међутим, ипак има утицаја на психичко и физичко здравље.
Лоше расположење и депресија
Током јесени и зиме многи људи обично проводе цео дан у затвореном простору на послу, у школи или код куће. Док обавимо све активности већ је мрак. То значи да се мање излажемо сунцу, што смањује количину витамина Д који наше тело производи. Низак ниво витамина Д повезан је са лошим расположењем и депресијом, као и са умором, боловима у мишићима и ослабљеним костима. Поремећаји спавања такође могу узроковати повећан ризик од менталних болести. Губитак једног сата вечерње светлости може значајно да утиче на наше расположење.
Недостатак сунчеве светлости потискује производњу два важна хормона: мелатонина који изазива сан и серотонина, који игра кључну улогу у равнотежи расположења. Другим речима, већа је вероватноћа да ћемо бити мрзовољни и уморни у данима после летњег рачунања времена, док се не навикнемо.
Кардиоваскуларни ризици
Више студија је показало мали пораст срчаних удара након почетка летњег рачунања времена у пролеће и мали пад на његовом крају у јесен. У међувремену, стопе можданог удара су 8% веће у прва два дана након обе промене времена.
