На данашњи дан 2011. године преминула је легендарна глумица Оливера Марковић, уметница која је оставила неизбрисив траг у историји српског позоришта и филма.
Иако је током живота остварила импресивну каријеру, њен приватни живот је увек изазивао знатижељу, нарочито у вези с њеним браковима.
Име Радета Марковића, првог мужа и великана српског глумишта, често се и данас аутоматски везује уз њу, до те мере да су многи веровали да су остали заједно до краја. Ипак, истина је нешто другачија – а још занимљивија.
Оливера и Раде Марковић упознали су се давне 1944. године у ратом разореном Београду, док је она још носила девојачко презиме Ђорђевић. У то време заједно су учили глуму и радили на планирању будућих представа с редитељем Ерихом Хелцом, окупљајући се у великом стану на Теразијама број 12.
Ту се родила и њихова младалачка љубав, која је крунисана браком већ наредне године, 1945. Већ 1946. добили су сина Горана Марковића, данас једног од најцењенијих редитеља у региону.
Међутим, упркос бурним почецима, њихов брак је потрајао до 1964. године, када су се званично развели. Оливера је, ипак, одлучила да задржи презиме бившег супруга, што је допринело заблуди да су остали заједно.
С обзиром на то да није била склона да прича о свом приватном животу, мало људи зна да се глумица по други пут удала – и то за колегу, глумца Душана Булајића.
Булајић је остварио запажену каријеру, како на сцени Народног позоришта у Београду, тако и на филму. Публика га памти из остварења попут "Љубав и мода", "Операција Београд" и "Хитлер из нашег сокака".
Њихов брак трајао је више од три деценије, а често су наступали заједно. Душан је био повучен и ретко се појављивао у медијима, што је допринело његовој анонимности у поређењу са славном супругом.
Оливера је једном приликом за Yугопапир рекла: – Ја се доста појављујем и пуно радим, док Душко има резервисан став, није претерано амбициозан, не воли да се намеће.
А Душан је то објаснио овако: – Није то питање наметања, није ни питање пристојности или непристојности, већ једноставно неког односа, чак и поштовања људи... Та људска знатижеља није много интересантна, људи желе да све сазнају, а не знам шта је то о чему би човек могао садржајније да прича, а да буде занимљиво. Никада ми није пријала популарност, чак ни када сам био млад.
Због те његове дискретне природе, многи су годинама погрешно претпостављали да је Оливера још увек у браку с Радетом Марковићем. Једна анегдота коју је Душан радо препричавао то потврђује:
– Нас двоје смо шетали и пришао је један клиња да тражи аутограм од Оливере, она је то радо учинила, а потом се бојажљиво окренуо према мени и казао: "Чика Раде, да ли бисте ми и ви дали аутограм?" Наравно да сам то учинио и потписао се Раде Марковић. Зашто бих ја сад детету кварио неке његове илузије?
У другом симпатичном сећању, Оливера је испричала како је њен муж током вожње таксијем схватио да га возач меша с Радетом.
– А Душко ништа! – додала је кроз смех.
Он је то мирно објаснио речима: – Зашто бих се ја узбуђивао због тога? Људи некога вежу за одређену личност и не треба им то кварити.
Њихова прича почела је у просторијама Коларчевог народног универзитета, где су заједно вежбали глуму, а први контакт је, према сведочењима, био на аудицији на којој је Раде Марковић наводно лоше извео монолог из Нушићевог "Сумњивог лица".
Иако се њихове животне стазе касније раздвајају, и једно и друго заувек су остали део исте глумачке епохе – Оливера кроз своје улоге и харизму, а Душан тихо, уз њу, из сенке.
(Глоссy)
