Na današnji dan 2011. godine preminula je legendarna glumica Olivera Marković, umetnica koja je ostavila neizbrisiv trag u istoriji srpskog pozorišta i filma.
Iako je tokom života ostvarila impresivnu karijeru, njen privatni život je uvek izazivao znatiželju, naročito u vezi s njenim brakovima.
Ime Radeta Markovića, prvog muža i velikana srpskog glumišta, često se i danas automatski vezuje uz nju, do te mere da su mnogi verovali da su ostali zajedno do kraja. Ipak, istina je nešto drugačija – a još zanimljivija.
Olivera i Rade Marković upoznali su se davne 1944. godine u ratom razorenom Beogradu, dok je ona još nosila devojačko prezime Đorđević. U to vreme zajedno su učili glumu i radili na planiranju budućih predstava s rediteljem Erihom Helcom, okupljajući se u velikom stanu na Terazijama broj 12.
Tu se rodila i njihova mladalačka ljubav, koja je krunisana brakom već naredne godine, 1945. Već 1946. dobili su sina Gorana Markovića, danas jednog od najcenjenijih reditelja u regionu.
Međutim, uprkos burnim počecima, njihov brak je potrajao do 1964. godine, kada su se zvanično razveli. Olivera je, ipak, odlučila da zadrži prezime bivšeg supruga, što je doprinelo zabludi da su ostali zajedno.
S obzirom na to da nije bila sklona da priča o svom privatnom životu, malo ljudi zna da se glumica po drugi put udala – i to za kolegu, glumca Dušana Bulajića.
Bulajić je ostvario zapaženu karijeru, kako na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, tako i na filmu. Publika ga pamti iz ostvarenja poput "LJubav i moda", "Operacija Beograd" i "Hitler iz našeg sokaka".
NJihov brak trajao je više od tri decenije, a često su nastupali zajedno. Dušan je bio povučen i retko se pojavljivao u medijima, što je doprinelo njegovoj anonimnosti u poređenju sa slavnom suprugom.
Olivera je jednom prilikom za Yugopapir rekla: – Ja se dosta pojavljujem i puno radim, dok Duško ima rezervisan stav, nije preterano ambiciozan, ne voli da se nameće.
A Dušan je to objasnio ovako: – Nije to pitanje nametanja, nije ni pitanje pristojnosti ili nepristojnosti, već jednostavno nekog odnosa, čak i poštovanja ljudi... Ta ljudska znatiželja nije mnogo interesantna, ljudi žele da sve saznaju, a ne znam šta je to o čemu bi čovek mogao sadržajnije da priča, a da bude zanimljivo. Nikada mi nije prijala popularnost, čak ni kada sam bio mlad.
Zbog te njegove diskretne prirode, mnogi su godinama pogrešno pretpostavljali da je Olivera još uvek u braku s Radetom Markovićem. Jedna anegdota koju je Dušan rado prepričavao to potvrđuje:
– Nas dvoje smo šetali i prišao je jedan klinja da traži autogram od Olivere, ona je to rado učinila, a potom se bojažljivo okrenuo prema meni i kazao: "Čika Rade, da li biste mi i vi dali autogram?" Naravno da sam to učinio i potpisao se Rade Marković. Zašto bih ja sad detetu kvario neke njegove iluzije?
U drugom simpatičnom sećanju, Olivera je ispričala kako je njen muž tokom vožnje taksijem shvatio da ga vozač meša s Radetom.
– A Duško ništa! – dodala je kroz smeh.
On je to mirno objasnio rečima: – Zašto bih se ja uzbuđivao zbog toga? LJudi nekoga vežu za određenu ličnost i ne treba im to kvariti.
NJihova priča počela je u prostorijama Kolarčevog narodnog univerziteta, gde su zajedno vežbali glumu, a prvi kontakt je, prema svedočenjima, bio na audiciji na kojoj je Rade Marković navodno loše izveo monolog iz Nušićevog "Sumnjivog lica".
Iako se njihove životne staze kasnije razdvajaju, i jedno i drugo zauvek su ostali deo iste glumačke epohe – Olivera kroz svoje uloge i harizmu, a Dušan tiho, uz nju, iz senke.
(Glossy)
