Дечји психолог упозорава на 6 комплимената које родитељи и баке и деке не би требало да говоре деци јер заправо лоше утичу на малишане.
Један од многих "задатака" које имају родитељи и баке и деке је да помогну деци у изградњи здравог самопоуздања. Ту важну улогу могу да имају искрени комплименти, али наравно, треба водити рачуна да се дете не хвали превише. Оно што, међутим, многи не знају је да нису баш ни сви комплименти, ма колико искрени и лепи, добри за децу.
- Комплименти би требало да учине да се деца осец́ају виђено и цењено, али многи комплименти које чујем у свом раду као клинички дечји психолог заправо чине супротно - каже др Робин Кословиц, која је такође ауторка књиге „Посттрауматско родитељство“.
Оно што ови "комплименти" обично имају заједничко, наставља она, јесте да или збуњују децу, стављају притисак на њих или тихо нарушавају њихов осец́ај идентитета, иако на први поглед делују лепо. Др Кословиц је издвојила шест уобичајених комплимената за које сматра да родитељи и баке и деке треба што пре да престану да их упућују деци:
1. Како си паметан/на!
Комплименти попут овог су често добронамерни и наизглед делују врло охрабрујуц́е. Оно што није добро, каже др Кословиц, јесте да упадају у замку фиксног начина размишљања.
Фиксни начин размишљања је идеја да су нечији квалитети, снаге и слабости уклесани у камену и да се не могу побољшати. То је супротно од начина размишљања усмереног на раст, односно веровања да људи могу да развијају и повец́авају свој потенцијал уз труд, стратегије и подршку.
- Када се детету упућују похвале што је 'тако паметно', оно почиње да интернализује идеју да је оно је добро без уложеног напора оно што заслужује одобрење - објашњава др Кословиц.
Дакле, када се ова деца суоче са тешким задатком, избегавају изазов. Престају да ризикују. Често је чула ово од родитеља који говоре ствари попут: "Моје дете нец́е ни да покуша осим ако није сигурно да ц́е успети."
Уместо тога, она подстиче комплименте усмерене на раст, попут "Видим колико се трудиш, браво." Такве фразе могу подстац́и децу да поверују да могу да буду добри у било чему, а не само у ономе за шта имају пириродни таленат или способности.
2. Много си леп/а!
Др Кословиц каже да оваква фраза може "брзо да постане загушујуц́а", чак и ако им на тренутак пружи добар осећај.
- Ове фразе такође уче децу да је њихова вредност нешто што нису заслужили својим трудом и што не могу да контролишу. Што је још горе, често наводе децу (посебно девојчице – ово може бити нажалост родно условљено) да изједначе бити вољен са бити привлачан. То не гради самопоуздање.
Други комплименти који спадају у ову категорију су "Имаш тако савршену косу", "Једног дана ц́еш ломити срца" и слично.
3. Изгледаш предивно у тој хаљини. Добро је што ниси наследила мамин метаболизам.
Након што чују нешто овако, код деце може да се јави питање да ли је поента била да им се упути комплимент или да се неко други исмева. Могу да се осец́ају растрзано између прихватања комплимента и одбране родитеља.
- То може изгледати као површно задиркивање, али за дете ствара тренутак збуњености око лојалности - каже др Кословиц.
4. Много си добар/ра, никада ми не правиш проблеме.
Иако охрабривање позитивног понашања детета може да му помогне да учи, важно је како то радите. Др Кословиц каже да комплименти попут овог и "могу да изгледају као похвала, али уче децу да потисну своје потребе како би одржала своју 'добру' улогу у породици."
Та деца могу да почну да осец́ају као да треба да се понашају савршено да би била вољена, збринута и цењена, пише параде.цом.
5. Ти си једини/а који/а ме заиста разуме.
Др Кословиц је чула комплименте попут овог од родитеља који су одрасли под утицајем туђих емоција. Они не желе да оптерец́ују своју децу, каже она, и на неки начин, то говоре да би показали љубав.
"Они такође оптерец́ују дете емоционалном одговорношц́у", каже она. "Они сугеришу да је дететов посао да регулише нервни систем одрасле особе, да родитеља одржи мирним, срец́ним или емоционално стабилним. То је давање детету улоге одрасле особе која једноставно није његова."
6. Ти си уметник у овој породици!
Комплименти попут ових – било да се односе на интелигенцију, изглед, вештину или неки други квалитет – искључују идентитет, према др Кословиц. Иако се може чинити као начин да се потврди дететова снага или таленат, то их "закључава" у једну улогу и може да буде посебно штетно када дође до промена. На пример, дете може у неком тренутку да пожели да се удаљи од уметности и окрене се новом спорту или некој науци, рецимо.
"У тренутку када им доделимо етикету, отежавамо им да истраже своју личност која се развија", каже она. "Идентитет постаје перформанс. Истраживање се осец́а као издаја."
Који комплименти су добри за децу
Са толико наизглед невиних комплимената које треба избегавати, шта онда можете да кажете свом детету?
Др Кословиц верује да су најбољи комплименти утемељени у повезаности.
"Они се фокусирају на труд, љубазност, креативност и отпорност"; каже она. "Они не стављају дете у такмичарску позицију са другима. Не захтевају од детета да игра улогу. И не чине дете одговорним за осећања одрасле особе".
(Yумама)
