Autor serija „Darma i Greg“, „Dva i po muškarca“ i „Teorija velikog praska“ u memoarima „Sitkom“, koji izlaze 13. oktobra, otkriva kako je, baš poput Čarlija Šina, koga je otpustio zbog poroka, i sam pravio brojne greške.
Jedan od mnogih talenata Čaka Lorea (73), kultnog američkog producenta, reditelja i scenariste koga obožavamo zahvaljujući serijama „Teorija velikog praska“, „Dva i po muškarca“ i „Darma i Greg“, jeste strpljenje na kojem bi mu mnogi pozavideli. Jedan je od retkih televizijskih producenata koji su uspevali da drže Čarlija Šina pod kontrolom, barem dok glumac nije odlučio da sistematskim opijanjem i drogiranjem uništi sopstvenu karijeru, a Lore više nije mogao da mu pomogne.
Pre nego što mu je 2011. godine dao otkaz u seriji „Dva i po muškarca“, pozvao je njegovog oca, Martina Šina, u nadi da će mu pomoći da urazumi sina. Otac mu je priznao da je od njega digao ruke i poručio mu da uradi ono što mora. Lore je doneo tešku odluku i otpustio Šina iz serije koja se i danas često reprizira, baš kao i „Teorija velikog praska“. Nakon neuspelog pokušaja da angažuje Hjua Granta, Šina je zamenio Eštonom Kučerom.
Kultna serija prikazivala se sve do 2015. godine, a Lore se potom posvetio projektima „Majk i Moli“, „Mama“ i „Mladi Šeldon“, prednastavku „Teorije velikog praska“.
Malo ko je verovao da će autor najgledanijih sitkoma devedesetih i dvehiljaditih, ujedno i njihov glavni scenarista i izvršni producent, povući tako drastičan potez. Pozadinu ove odluke pojašnjava u memoarima „Sitkom“, koji će biti objavljeni u utorak, 13. oktobra, pet dana pre njegovog 74. rođendana, 18. oktobra.
U knjizi piše i o tome kako je zapravo započeo karijeru u muzici, kao „drugorazredni gitarista u trećerazrednim bendovima koji su svirali u četvrtorazrednim klubovima“, kako je ranije izjavio za „Holivud riporter“.
Ipak, zbog sna o muzičkoj karijeri, Lore je 1972. godine napustio Državni univerzitet NJujorka u Potsdamu kako bi svirao i komponovao. Kako se kasnije našalio u govoru studentima tog univerziteta, glavni predmeti bili su mu rokenrol i marihuana, dok mu je sporedni predmet bio LSD.
Dok je bio muzičar, najveći uspeh postigao je kao koautor pesme „French Kissing in the USA“, koju je 1986. godine snimila Debi Hari. Kao drugi najznačajniji muzički uspeh ističe pisanje uvodne pesme za animirani film „Nindža kornjače“ iz 1987. godine. Bio je koautor i producent naslovne numere, a učestvovao je i sopstvenim glasom u stvaranju demo-snimka.
Otkazi koji su ga pratili na putu do uspeha
U njegovim memoarima verovatno će biti reči i o tome da su otkazi obeležili i njegov profesionalni put.
Tokom štrajka Američkog udruženja scenarista 1988. godine prihvatio je posao na animiranoj seriji „Nove avanture Binija i Sesila“, za koju je trebalo da komponuje i muziku. Međutim, saradnja nije dugo potrajala. Zbog nezadovoljstva kvalitetom njegovog rada i sukoba sa članovima produkcijskog tima, Lore je ubrzo dobio otkaz.
Ni njegov sledeći korak ka televizijskoj komediji nije prošao bez teškoća. Kada se krajem osamdesetih pridružio scenarističkoj ekipi serije „Rouzan“, ponovo je otpušten, ovog puta zbog nepomirljivih kreativnih razlika.
Ipak, ostavio je dobar utisak na producente, koji su mu 1992. godine dali priliku da stvori sopstvenu seriju „Franin povratak“. Ni taj projekat nije bio uspešan: zbog slabe gledanosti otkazan je nakon svega pet nedelja prikazivanja.
Pa ipak, ovaj kreativac, rođen 18. oktobra 1952. godine u jevrejskoj porodici u Plejnvjuu, u saveznoj državi NJujork, nije želeo da odustane. Shvatio je da mora da nastavi da se bori za svoje mesto na televiziji. Kako bi se izdvojio i privukao pažnju publike, prezime Levin promenio je u Lore.
Odrastao je u porodici u kojoj novca nikada nije bilo dovoljno. NJegov otac Robert vodio je mali restoran koji nije uspešno poslovao, dok je majka Miriam bila domaćica. Još od detinjstva naučio je da se bori za sebe i da iz sopstvenih grešaka izvlači pouke, što ga je na kraju dovelo do samog vrha televizijske industrije.
Pritom je, kako je ranije ispričao za „Entertejment vikli“, godinama vodio neuredan život, obeležen alkoholom i drogama. Otvoreno je govorio o svojoj borbi sa zavisnošću, priznajući da je „vodio raskalašan život sve do 47. godine“.
Nakon godina prepuštanja porocima, u koje je, kako je sam otkrio, zapao još tokom studija, krajem devedesetih otišao je na odvikavanje i započeo oporavak. Suočavanje sa sopstvenim demonima nije ga sprečilo da, malo-pomalo, projekat po projekat, nastavi da gradi karijeru.
Od neuspeha do televizijske imperije
Proslavio se serijom „Grejs pod pritiskom“ iz 1993. godine, u kojoj je glavnu ulogu igrala komičarka Bret Batler. Serija se prikazivala na televiziji ABC i bila nominovana za Zlatni globus u kategoriji najbolje televizijske serije – mjuzikla ili komedije.
Usledila je serija „Sibil“, sa Sibil Šepard u naslovnoj ulozi, a nakon nje Lore je, u saradnji sa Doti Ziklin, stvorio „Darmu i Grega“. Tada je pokazao da je jedan od najkreativnijih i najduhovitijih autora na televiziji.
Bila je to jedna od najpopularnijih televizijskih priča s kraja devedesetih. Publika je pratila ljubav između Darme, devojke odrasle uz otkačene roditelje hipike, i Grega, ambicioznog advokata iz imućne porodice. NJihovi roditelji nisu se podnosili, a potpuno različiti pogledi na život glavnih junaka bili su nepresušan izvor urnebesnih situacija.
Serija je postala svetski hit, a Džena Elfman, glumica hrvatskog porekla koja je tumačila Darmu, 1999. godine osvojila je Zlatni globus za najbolju glumicu u humorističkoj seriji.
Planetarnu popularnost Čak Lore dostigao je 2003. godine, kada je počelo emitovanje sitkoma „Dva i po muškarca“, sa Čarlijem Šinom i Džonom Krajerom u glavnim ulogama. Serija se prikazivala tokom 12 sezona, sve do 2015. godine, i danas se smatra jednim od najvećih televizijskih hitova.
Četiri godine kasnije usledio je još veći uspeh. U saradnji sa Bilom Pradijem osmislio je globalni fenomen – seriju „Teorija velikog praska“.
Priča o grupi ekscentričnih naučnika, štrebera sa ne baš razvijenim društvenim životom i njihovim nespretnim pokušajima da se snađu u ljubavnim vezama, prijateljstvu i svakodnevici, postala je televizijska klasika.
U središtu priče bila je nezaboravna ekipa koju predvode Džim Parsons kao genijalni, društveno neprilagođeni i izuzetno naporni Šeldon Kuper i Džoni Galecki kao njegov najbolji prijatelj Leonard Hofštater. Kejli Kuoko igrala je njihovu privlačnu komšinicu Peni, koja kasnije postaje Leonardova devojka.
Deo ekipe činili su i Sajmon Helberg i Kunal Najar. Helberg je igrao Hauarda Volovica, čiji su katastrofalni pokušaji osvajanja devojaka postali deo popularne kulture, dok je Najar tumačio Raja Kutrapalija. NJegova stidljivost i nemogućnost da razgovara sa devojkama stvarale su neke od najsmešnijih scena u seriji.
Iza brojnih dosetki, nezaboravnih likova i situacija koje je teško prepričati, stajao je Čak Lore, čovek koji je tokom života prošao kroz brojne lične i profesionalne krize. Iza sebe ima i tri braka.
Tri braka i život obeležen ličnim borbama
Prvi put se oženio 1979. godine svojom poslovnom partnerkom Paulom Smit, sa kojom je dobio dve ćerke, Nikol i Asu. NJihov brak okončan je 1992. godine.
Godine 2001. oženio se glumicom i bivšom Plejboj zečicom Karen Viter. Nakon deset godina zajedničkog života, njih dvoje su se razišli 2010. godine.
Posle drugog razvoda bio je u vezi sa kanadskom glumicom Emanuel Vojer, koja se pojavila i u nekoliko epizoda serije „Dva i po muškarca“.
Treći put stao je pred oltar u septembru 2018. godine, kada se oženio Arijel Mandelson, influenserkom koja se bavi velnesom. I taj brak završio se razvodom, koji je okončan u februaru 2024. godine.
Da li su lične borbe koje su obeležile njegov život uticale i na neuspehe u ljubavi? Lore se decenijama suočava sa ulceroznim kolitisom, hroničnom zapaljenskom bolešću creva, a otvoreno je govorio i o depresiji, anksioznosti, sklonosti ka besu i preteranoj zabrinutosti.
„Stavite me u raj i ja ću se usredsrediti na jednu stvar koja će me naljutiti“, priznao je za „Entertejment vikli“, objašnjavajući da je duboko u sebi kao programiran da uvek pronađe nešto zbog čega će da brine i čime će se opsesivno baviti.
Do danas se nosi i sa neobičnom posledicom davne tuče u pijanom stanju. Tada je slomio nosnu pregradu i izgubio čulo mirisa, koje mu se vratilo nakon operacije.
Tokom više od četiri decenije izuzetno uspešne karijere izgradio je prepoznatljiv stil, u kojem su ljudske nesavršenosti, slabosti i apsurdne situacije nepresušan izvor humora.
Sada će u memoarima otkriti kako se iza neverovatnog uspeha krije nekadašnji grešnik koji je prošao kroz sopstvene krize, greške i padove.
Ponekad upravo ljudske slabosti nadahnjuju najbolje priče. A Čak Lore je, čini se, odavno naučio kako da od sopstvenih napravi – dobar sitkom.
(Gloria.hr)
BONUS VIDEO:
