Gest koji traje svega nekoliko sekundi može uticati na to kako će nas neko doživeti.
Iako rukovanje deluje kao sasvim običan pozdrav, psihologija ga proučava kao jedan od elemenata koji mogu doprineti stvaranju prvog utiska, posebno u ličnim i profesionalnim susretima.
Način na koji pružamo ruku, koliko je stisak snažan i koliko dugo traje kontakt mogu ostaviti utisak sigurnosti, otvorenosti ili rezervisanosti. Ipak, važno je imati na umu da se na osnovu jednog gesta ne može pouzdano zaključiti kakva je neka osoba. Način rukovanja može biti povezan sa određenim osobinama, ali na njega utiču i kultura, situacija, trenutno raspoloženje i zdravstveno stanje.
Godinama istraživači pokušavaju da utvrde u kojoj meri ova naizgled beznačajna navika može biti povezana sa našim ponašanjem i osobinama ličnosti. Jednu od poznatijih studija vodio je psiholog Vilijam Čaplin. Tokom četiri meseca, četiri posebno obučena stručnjaka analizirala su rukovanja 112 dobrovoljaca. Istraživači su želeli da utvrde da li se stil rukovanja menja u zavisnosti od raspoloženja i koliko je povezan sa određenim osobinama ličnosti.
Istraživači sa Univerziteta u Ilinoisu proučavali su i reakcije mozga na rukovanje koristeći funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI). Rezultati su ukazali na aktivaciju područja povezanih sa obradom emocija i društvenim procenjivanjem. Druga istraživanja ukazuju da snaga stiska može biti povezana i sa fizičkim karakteristikama, pa rukovanje ne treba posmatrati isključivo kao psihološki signal.
Zašto je rukovanje važno?
Rukovanje je mnogo više od tradicionalnog pozdrava. Iz psihološke i društvene perspektive, ovaj kratak fizički kontakt može imati važnu ulogu u stvaranju prvog utiska.
Kada se rukujemo na početku susreta, naš mozak istovremeno obrađuje niz informacija: izraz lica druge osobe, ton glasa, držanje tela, blizinu i sam način dodira. Zbog toga se rukovanje ne može posmatrati izolovano, već kao deo šireg neverbalnog ponašanja.
Način na koji pružamo ruku može ostaviti utisak sigurnosti, otvorenosti ili rezervisanosti. Čvršći stisak se u nekim istraživanjima povezuje sa većom ekstrovertnošću, dok se slabiji stisak češće povezuje sa povučenijim ponašanjem. Međutim, takve veze nisu dovoljno snažne da bi se na osnovu rukovanja pouzdano procenila nečija ličnost.
Jedan kratak gest može uticati na to kako će druga osoba doživeti naš nastup, ali ne može sam po sebi pokazati ko smo zaista.
Šta način rukovanja može da signalizira?
Način na koji hvatamo tuđu ruku, jačina stiska, trajanje kontakta i položaj šake mogu ostaviti različite utiske. Psiholozi zato obraćaju pažnju na nekoliko karakterističnih stilova rukovanja.
1. Čvrst stisak
Čvrst, ali ne prejak stisak najčešće ostavlja utisak sigurnosti i odlučnosti. Istraživanja su pokazala da je jači stisak u nekim slučajevima povezan sa većom ekstrovertnošću i otvorenošću prema iskustvima.
Ipak, ovde je važna mera. Čvrst stisak ne znači automatski da je osoba samouverena, niti slabiji stisak nužno znači da je neko nesiguran. Kontekst i način na koji se osoba ponaša tokom čitavog susreta mnogo su važniji.
2. Veoma snažan stisak
Stisak toliko snažan da drugoj osobi stvara nelagodu može ostaviti sasvim drugačiji utisak. Umesto sigurnosti, može delovati kao pokušaj da se pokaže nadmoć ili dominacija.
Neki ljudi jednostavno ne procenjuju dobro koliko snažno treba da stisnu ruku, pa ne bi bilo opravdano takvo ponašanje automatski povezivati sa impulsivnošću ili određenim karakterom. Najvažnije je kako se osoba ponaša u celini, a ne jedan trenutak.
3. Slab stisak i opuštena šaka
Veoma slab stisak može ostaviti utisak nesigurnosti, rezervisanosti ili nedostatka energije. U poslovnom okruženju ponekad se doživljava kao znak nedovoljno samouverenog nastupa.
Međutim, razlog može biti potpuno drugačiji. Osoba može imati problema sa šakom ili zglobom, biti nervozna zbog samog susreta ili jednostavno dolaziti iz kulture u kojoj se rukuje nežnije. Zbog toga slab stisak ne treba tumačiti kao direktan pokazatelj karaktera.
4. Veoma kratak stisak
Neki ljudi pružaju ruku na trenutak i gotovo odmah prekidaju kontakt. Takvo rukovanje može ostaviti utisak želje da se interakcija brzo završi ili potrebe za većim ličnim prostorom.
Kod osobe koja je nervozna u društvenim situacijama, kratak fizički kontakt može biti način da smanji nelagodu. Ipak, isti gest može biti potpuno neutralan kod nekoga ko jednostavno preferira formalne i kratke pozdrave.
Ako je stisak istovremeno veoma kratak, snažan i mehanički, može ostaviti utisak izrazito formalnog pristupa i usmerenosti na sam čin pozdravljanja, a ne na stvaranje prisnijeg kontakta.
5. Pružanje samo prstiju
Kada osoba ne pruži celu šaku, već samo vrhove prstiju, druga strana to može doživeti kao distanciran ili nesiguran pozdrav. Takav gest može ostaviti utisak povučenosti ili želje da se izbegne bliskiji fizički kontakt.
Ipak, ni ovde ne treba žuriti sa zaključcima. Navike rukovanja razlikuju se među kulturama, generacijama i pojedincima, a neko može pružiti samo prste jednostavno zato što mu je takav način pozdravljanja prirodan.
6. "Političarsko rukovanje“
Ovaj način rukovanja podrazumeva da osoba, pored vaše šake, drugom rukom dodirne vaše rame, podlakticu ili nadlanicu.
Takav gest često se povezuje sa pokušajem da se pozdrav učini toplijim i prisnijim, ali u određenim situacijama može ostaviti i utisak preterane prisnosti ili želje za kontrolom. Zato mnogo zavisi od odnosa između ljudi i konteksta u kojem se rukovanje događa.
Kako da se rukujete da biste ostavili dobar prvi utisak?
Ako želite da rukovanje deluje prirodno i samouvereno, najvažnije je pronaći meru.
Pružite celu šaku, ostvarite kratak i prijatan kontakt i koristite stisak koji je čvrst, ali ne toliko snažan da drugoj osobi bude neprijatno. Ruka bi trebalo da ostane u prirodnom, približno vertikalnom položaju.
Kontakt očima i blag osmeh često će doprineti mnogo više nego pokušaj da rukovanjem ostavite snažan utisak.
Iako su istraživanja pokazala određene veze između načina rukovanja i pojedinih osobina, psihologija ne smatra da se nečiji karakter može pouzdano "pročitati“ iz jednog gesta. Način rukovanja može biti deo prvog utiska, ali nije lični test.
Dobra vest je da se prirodno i prijatno rukovanje može naučiti. Ako niste sigurni kako vaš pozdrav deluje drugima, možete pitati bliskog prijatelja ili kolegu za iskreno mišljenje. Nekoliko jednostavnih promena - odgovarajuća jačina stiska, kratak kontakt i prirodan položaj šake - često je dovoljno da rukovanje deluje sigurnije i prijatnije.
(Sensa)
BONUS VIDEO
